By Од 41 места у Скупштини општине Пријепоље, женама припада 11, што је испод законске квоте од 40 одсто мање заступљеног пола.
Према Закону о локалним изборима на изборној листи мора бити најмање 40 одсто припадника мање заступљеног пола, тако да међу сваких пет кандидата по редоследу на листи мора бити троје припадника/ца једног и двоје припадника/ца другог пола. Иако је већина изборних листи на локалним изборима 2020. године испоштовала ову законску одредбу, то се није пренело на пријепољску Скупштину општине која је конституисана са само 14 одборница, што је 34, 1 одсто од укупног броја одборничких места. Две године касније, због подношења оставки одборница, стање се додатно погоршало. У Скупштини општине Пријепоље тренутно има 11 одборница, чиме је заступљеност жена остварена са само 27 одсто.
Одборница Српске радикалне странке, која је у пријепољској скупштини део коалиционе власти, и једна од активнијих одборница, Дијана Милановић каже да жене остављају своје мандате због трудничког или породиљског боловања, а наредни кандидат на изборној листи није жена већ припадник мушког пола, тако да се заступљеност жена процентуално смањује током четворогодишњег периода. Сматра да квоте нису обезбедиле и равноправност у процесу доношења одлука.
Жене су на маргинама што се тиче процеса одлучивања. Оне имају право гласа, али одборници су још увек вештији говорници. Жене су ту да дигну руку када је потребно, да донесу неку одлуку, али што се тиче учествовања у расправама и дискусијама поводом неких тачака из материјала, мушке колеге су вештији говорници.
У последњих годину дана четири одборнице су поднеле оставке на своја места у Скупштини општине. Само једну је заменила жена, док су три заменили мушкарци. Једна одборница је именована за заменицу председника Општине па је и њу у одборничким клупама заменио партијски колега. Политичке партије испуњавају законски услов приликом подношења изборних листи поштујући квоте, али се ту завршава обавеза укључивања жена у рад парламента јер се закон није бавио ситуацијама као што је подношење оставки и враћање мандата одборница. Њих замењују углавном мушкарци, као следећи на листи јер приликом кандидовања, политичке партије на листе углавном стављају само неопходан проценат жена, не више од тога и стриктно поштују редослед прописано законом.
Жене су својим учешћем у раду локалне самоуправе, у доношењу важних одлука подигле свест свих људи, нарочито жена које не учествују у раду општине. Да се и оне осмеле да кажу своје мишљење, да иступе са својим ставом. У сваком случају, сматрам да је увођење квота у рад скупштине добар потез, да се чује глас жена – сматра једна од најактивнијих одборница Српске напредне странке Ивана Безаревић.
Суанита Челебић, одборница Санџачке демократске партије којој је ово четврти мандат, а која је раније била и чланица Савета за родну равноправност истиче да је велика разлика када садашњу ситуацију поредимо са стањем од пре десет година. Сматра да је осим квоте од 40 одсто заступљених жена, важно да се саме жене оснаже и прихвате нове изазове. Њено искуство није исто када је у Скупштини била у редовима власти и опозиције.
Жене у опозицији, одборнице, имају већу ширину да могу да изађу и кажу шта желе. А у власти се више договарамо на нашим одборничким клубовима, решавамо на тај начин евентуалне нејасноће и онда излазимо са заједничким ставом. Сматрам да је утицај партије на жене јако велики, што посебно можемо да видимо у Републичком парламенту.
Ивана Безаревић каже да она нема инструкције од своје странке када и шта треба да каже, већ може увек да изнесе своје мишљење на начин који је прикладан. Оно што спутава жене у јављањима за реч је што скупштина није терен на коме се осећају добро јер је то годинама место на коме мушкарци воде главну реч.
Сматрам да жене доносе добре одлуке. Што се тиче говорништва и треме то је лични став колико је ко спреман да изнесе, да се бори са изјавом то јест последицама тога што је рекао… Питање личности као и у свему. Не значи да је неко боља одборница или није, јер зависи од теме, од става у вези са питањем којег се тиче.
Слично размишља и Дијана Милановић која често излази за говорницу да изнесе своје мишљење и постави одборничко питање.
Ја сам одборница већ шест година, али још ми треба праксе и искуства, учествовања у расправама, да проучим материјал и да се припремим за седницу….Мушкарци имају много више времена да се баве политиком од жена. Они о политици разговарају на улици, у кафани, на свим могућим местима и приликама…
У дискусијама током заседања највише учествују мушкарци, неретко једни те исти јер и међу одборницима има оних који ретко износе своје мишљење за говорницом. Квалитет скупштинских расправа је често упитан.
Велика је разлика у дискусијама између мушких и женских одборника из разлога што мушкарци често користе говорницу за личне сукобе са другим одборницима. Врло често та расправа оде у другом правцу док су жене прецизне и концизне. Оне када добију минуте за говорницом иду у срж, расправљају о тачкама које су на дневном реду. Што се тиче вербалних сукоба у парламенту, има их између мушких одборника. Жене не трпе увреде у току скупштинских заседања, али када чују међу мушким одборницима увреде, оне се повуку и имају страх од јавног наступа и страх да ће доћи у сукоб са мушким одборницима – каже Дијана Милановић.
Да се на седницама врло често не прати дневни ред потврђује и Суанита Челебић.
Жене када се јављају причају о теми која је на дневном реду, јер се тако и припреме. А одборници, што је легитимно, кроз разноразне теме које су од значаја за грађане, користе то у разне политичке сврхе и промоцију политичких партија. То је све легитимно, али жене и мушкарци немају исти приступ темама које су од јавног значаја у локалној самоуправи.
Иако жена нема колико би требало у Скупштини општине Пријепоље, више него раније присутне су у извршном делу власти, због чега је оцена свих активних политичарки да је положај жена бољи него што је био.
Имамо две жене у Општинском већу, на позицијама руководилаца у установама имамо више жена него икада тако да можемо рећи да је положај жена нешто бољи. То још увек није задовољавајући ниво, то још није равноправност за коју се залажемо и за коју се боримо. Када жена буде у подједнаком броју као мушкараца, када жене на те позиције буду долазиле захваљујући свом знању и стручности, а не као квота, у том случају можемо бити задовољни. И када наше мушке колеге жене доживе као равноправне учеснике у политици и јавном животу, а не као некога ко им одузима део позиција, тек тада можемо рећи да је родна равноправност присутна, да је успела наша борба и да смо изградили друштво једнаких могућности – каже Самира Ћосовић заменица председника Општине Пријепоље, иначе одборница Санџачке демократске партије у више мандата и народна посланица у прошлом скупштинском сазиву.
На основу дугогодишњег искуства заменица председника Општине потврђује да на политичком пољу жене и мушкарци немају исте полазне основе.
Још увек је присутан стереотип да су мушкарци богом дани за све функције које им се понуде, а да жене морају још увек да се доказују и да увере прво оне који их делегирају, а онда и када обављају неке важне функције, да су способне и да могу једнако квалитетно да раде оно што се од њих очекује и да се боре са свим изазовима који се нађу испред њих. Сматрам да полако напредујемо, али је то спорије него што жене заслужују јер жене су образованије, одговорније, жене су по својој природи неко ко се више залаже и труди на позицији коју обавља и да пружи свој максимум.
Општа оцена за одборнице које у Скупштини општине Пријепоље представљају грађане и грађанке, који су им указали поверење на изборима, је да су поприлично неактивне и подржавају ставове својих политичких партија. Ако се анализирају дискусије и расправе које се најчешће воде, можда је то и разумљиво јер жене својим нејављањем не дају легитимитет непотребним расправама и личним причама којима није место у највишем законодавном општинском телу. А можда је и до тога што у пријепољском парламенту владајућа коалиција чини убедљиву већину и у опозицији су само две жене, а како рече одборница Челебић, није исто седети у скупштинским клупама као представница опозиције и представница власти.
