By Зерин Нуковић, матурант Пријепољске гимназије, уписао је Технички универзитет у Дармштату, један од најпризнатијих универзитета у Немачкој у области техничких наука. Од октобра ће бити редовни студент програма Електротехника и информатика и наставиће образовање у области која га је, како каже, освојила током средње школе. Када се осврнемо на године уназад, Зерин је један од ретких из Пријепоља који је успео да основне студије упише у иностранству.
Упису на факултет је претходило полагање Ц1 испита из немачког језика, који је и главни услов за упис страних студената на немачке факултете. За Зерина, који је средњу школу завршио са одличним успехом, то је био једини већи изазов у читавом процесу.
Имам доста породице тамо, првенствено оца који тамо живи и ради. Раније смо причали и да средњу школу завршим тамо, али сплетом околности сачекао сам факултет. Не кајем се, било ми је супер што сам овде завршио средњу, поново бих је уписао. Драго ми је што сам уписао као страни студент и положио немачки, што ми је био и једини стрес. Нисам имао пријемни, али полагање језика се може сматрати као пријемни. За тај сертификат сам почео да се спремам у новембру, али активно пред испит сам кренуо од марта. Испит сам полагао у мају, а крајем јуна су му стигли резултати. У јулу сам се пријавио и уписао факултет – препричава Зерин.
Уписивањем рачунарског смера у Пријепољској гимназији пре четири године, открио је шта га највише занима и чиме би да се бави.
Баш ми је много занимљиво да решавам задатке из програмирања. Пре средње школе није ми на памет падала информатика, више сам био за медицину, деловало је да одлични ученици уписују медицину. Али, кад сам уписао овај смер ту сам почео са програмирањем. Баш ми се допало, више хардвер него софтвер. Видећемо… уписао сам електротехнику и информатику, планирам да упишем мастер, па ћу видети за шта ћу се определити. За сада ме обоје занима и једва чекам да учим – каже Зерин.
Повратак у Пријепоље након завршених студија за њега није опција.
Толико се човек потруди да оде, сулуда ми је идеја да причам о враћању. Неки људи се врате, не доводим то у питање, али ја искрено једва чекам да и друге чланове породице помогнем да пређу тамо. Свиђају ми се услови и прилике које пружају такве школе и тако уређена држава. Враћаћу се сигурно да обилазим пријатеље и породицу. Али, волео бих да видим да се неке ствари мењају у Пријепољу и шире у држави, да се чује глас људи и да нема потребе за стварима које се тренутно дешавају, да просто ствари долазе на фер начин, како и треба да буду. Када тако нешто се деси, тада бих и размислио да се вратим, али без неких фер услова и без победе данашњих борби које се дешавају, не бих размишљао о повратку – закључује Зерин.
Оно што му сада преостаје је да добије визу, како би без проблема у октобру отпутовао у Немачку и започео ново поглавље живота, хиљадама километара далеко од родног града.
