By Бескрајно сам поносна што су и Марија Лукић и Милена Радуловић и Ива Илинчић и многе друге девојке изабрале да са мном поделе своје приче. Њихови храбри иступи су свакако променили друштво, утицали на многе друге жртве и схватање проблема сексуалног насиља и насиља уопште. Послале су поруку жртвама да не треба да ћуте – каже Ивана Мастиловић Јаснић, новинарка и уредница дневних новина “Блиц”- а коју је, због објављених текстова, један од оптужених за насиље тужио чак 40 пута.
Иако су приче глумица о сексуалном насиљу допринеле да се у последње време више извештава о насиљу према женама, то извештавање је и даље претежно инцидентно, реактивно што значи да се извештава онда када се насиље догоди, извештаји су фокусирани на конкретан догађај и последице. Континуирано извештавање и праћење епилога неког случаја представља изузетак када су у питању јавне личности, када је извештавање по правилу сензационалистичко, сматра Александра Малишић из “Бефем”-а.
Више од 20 жена је убијено од почетка године у породичном и партнерском насиљу у Србији, а више од 350 у последњих 12 година. У више од 95 одсто случајева, починиоци насиља у породици су мушкарци. Међутим, одговорност се у појединим случајевима насиља приписује женама уз наводе да су, одећом, изгледом или понашањем изазвале насиље. Томе у прилог иде и често непрофесионално медијско извештавање.
Жртва насиља никада није крива
Једна од ауторки емисије “Жене у кутији” Милица Кравић Аксамит каже да се према анализама које води група Новинарке против насиља према женама, као кључне грешке у извештавању о насиљу наводе откривање идентитета преживеле или чланова породице, пребацивање одговорности за почињено насиље на жртву, оправдање насиља спољним факторима, као и изношење детаља чина насиља и стереотипна објашњења и називи. Такође, проблематични су и наслови који крше етичке стандарде иако сам текст може бити коректан, а порастао је и проценат фотографија које на недостојанствен начин приказују жртву или стереотипно описују насиље.
Јако је много на дневном нивоу текстова, махом у таблоидима, али умеју и озбиљне медијске куће да се огрше о етичке стандарде. Дуго већ памтим читав низ објава, а у дану их је било и 200 у вези са насиљем у породици које је трпела позната личност, певачица Наташа Беквалац. То је било гнусно и на многе начине погрешно како су је данима, недељама и месецима „новинари“ салетали и тражили детаље, измишљали ако их не добију, до те мере је било бизарно, да се сећам и хороскопа који је имао елементе те приче – наводи Кравић Аксамит.
Пример лошег извештавања о насиљу је сваки текст у коме се одговорност за насиље сваљује на жртву, у коме се оправдава насиље и налази разумевање за насилнике, став је Александре Малишић из феминистичког културног центра Бефем, који, између осталог, за циљ има солидарно, равноправно и ненасилно друштво.
Посебно су проблематични наслови попут “љубавне или породичне трагедије” – трагедија је кад удари гром, али иза родно заснованог насиља стоји починилац и намера, то није виша сила. Такве замене теза нас одводе од разумевања проблема и санкционисања починиоца, нормализују насиље и чинe да се жене осећају посрамљено, понижено и изоловано.
Стајати иза сваке написане речи
Одговорност новинара/ки и медија који извештавају о насиљу над женама је огромна.
Много пута сам жртвовала ексклузиву да бих заштитила силовану девојку или злостављану жену. Много пута сам обијала прагове институција да помогнем жртвама, а да о томе слово нисам написала. Много пута сам искористила позицију новинара да помогнем неком да реши проблем – каже Ивана Мастиловић Јаснић која истиче да жртва увек мора да буде на првом месту.
Милица Кравић Аксамит сматра да је одговорност огромна, не само када се извештава о такозваним осетљивим темама већ и када је реч о свакој написаној речи. Зато је важно поштовати смернице о етичком извештавању.
То је једини исправан начин да пишемо о теми која, особе које су то искусиле неће поново ретрауматизовати, који ће им сачувати достојанство и нас са друге стране, поштедети лоше савести. Знамо да је извештавање добро, само ако особа која је преживела насиље се осећа добро док чита или гледа извештај о томе.
Моћ медија и одговорност
Поштовање етичког кодекса и смерница је важно јер сви имамо одговорност у заједници у којој живимо, а то посебно важи за медије који имају велики утицај на формирање ставова и образовање јавности. У том смислу, улога медија је незаменљива, али је и одговорност сразмерна моћи коју поседују. Када би медији увек извештавали одговорно и водили се новинарским принципима, били би важан савезник сузбијању насиља према женама – каже Малишић.
Са друге стране, Ивана Мастиловић Јаснић, која је проживљавала приче својих саговорница и била спремна да вришти уместо њих, истиче да је од сваке смернице и кодекса важнији договор са жртвом и осећај у стомаку.
(Фото: Ђорђе Којадиновић)
Никада не смете урадите ништа што би додатно повредило жртву и никада не смете да је оставите препуштену самој себи. Ако се тога држите, не можете да погрешите. Ја нисам никад! Морате учинити све да се бар с вама осећа сигурно, јер су мали изгледи да ће јој тај осећај пружити институције.
Милутин Јеличић Јутка је Ивану Мастиловић Јаснић тужио 40 пута, а Мирослав Алексић пет-шест, чак и кривично. Није се двоумила око Јуткиног предлога нагодбе да повуче оптужбе под условом да она уклони све текстове о њему са сајта.
Моји текстови ће заувек сведочити о његовим делима, али и о томе да је први функционер у Србији оптужен и осуђен за полно узнемиравање. Јутка је осуђен за полно узнемиравање Марије Лукић, али не и за остале случајеве и остаје ми жал због тога заувек.
Малишић сматра да су последњих година направљени помаци у извештавању о насиљу над женама захваљујући многим водичима за медијско извештавање, на пример у издању Аутономног женског центра, и напору појединих новинарки да се о насиљу извештава одговорно. Такође, група Новинарке против насиља кроз смеренице које издају, базу фотографија које су ставиле свима бесплатно на располагање, али и сопствену новинарску праксу праве важне искораке када је ова тема у питању.
Суштинске промене међу популацијом и доживљавањем феномена родно заснованог насиља догодиће се када ситуација буде обрнута у медијима, па нам медијско небо буде затрпано информацијама о начинима помоћи, о пропустима и санкцијама када институције направе пропуст, о законима, о пресудама – став је Милице Кравић Аксамит.
Потврду да професионално, али пре свега људски, ради свој посао Ивана Мастиловић Јаснић већ има.
Прве три новогодишње честитке, у поноћ, већ четири године стижу из Бруса. Није то мала ствар.
