By „Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова“, говорио је нобеловац Иво Андрић, приписујући мостовима већи значај и од самих кућа. Направљени како би спајали обале, људе, времена… по овим архитетктоснким здањима препознају се многи градови. И Пријепоље је препознатљиво по мостовима, али садашње стање најстаријег моста у Шарампову не служи нам на част. Пропала бетонска ограда и стазе за пешаке, бацају сенку како на друштвени тако и историјски значај ове грађевине.
На мосту срећемо шарамповца Абдурахмана Авда Хоџића. Младост и цео живот везује за Шарампов и мост.
Сви путеви су водили преко Шарампова. Значи, ако идеш из Подгорице, прошао би кроз Шарампов. Ако идеш из Београда, прошао би кроз Шарампов. Овде је био главни корзо, дакле, Шарампов је представљао центар града – поносно прича Абдурахман о значају дела града у којем је рођен.
Данашњи облик, мост је добио 1948. године, када су опет на постојеће куле из 1907. године, нешто смањене висине, уграђене десетине тона бетона и челика. Верује се да је начин градње стубова од пре више од једног века када се малтер правио од песка и беланаца од јаја, заслужан за њихов дуг животни век. Абдурахман присећа се детаља из тадашњег периода градње моста.
Као дјеца, ја, Махмут Деленџић и мој брат, стављали смо цеменат лопатом када су се ови стубови правили. Има на мосту забележена имена која смо ми стављали док се градио мост: Бесим Срна, Февзија Зековић.. Камен који се рушио, ми као дјеца извлачили смо га на даскама и хтели да га продамо, да дјеца зараде нешто. Међутим, дош’o је баш Бесим Башовић, чивија једна у то вријеме, и однио тај камен који се налази сад на његовој кући на тргу у Вакуфу.
Данас мост у Шарампову чека на још једну обнову.
Ово је жалосно .. жалосно. Поготово за нас Шарамповце, који смо запамтили љепоту овог и старог моста. Вријеме је дошло, или га оправљати, или га заградити да се не пролази више – разочарано констатује Авдо.
Историја моста на Лиму у Шарампову каже да се први пут помиње у писаним документима у дубровачким списима из 1413.године. Помиње га и чувени турски путописац Евлија Челебија називајући га Фатихов мост. Забележена је и његова градња 1853. Уследио је долазак аустроугарске војске након Берлинског конгреса 1878.године, која је заузела леву обалу, док је на десној била турска војска. У то време на мосту је била постављена и цариснка зона, и тако се функционисало све до великих поплава 1896.године, када мост бива однесен.
Напомена: Прилог је објављен на Телевизији Форум 15. марта 2016. године.
