Брачни пар Драгиња и Данило Лековић, након 13 година живота и рада у Француској, решили су да се врате у родно село Заступ у Гостуну. Овде су већ 11 година. Након повратка много су уложили у опремање куће и породичног имања. Понекад се питају да ли су пре 11 година донели праву одлуку, јер брине их немар власти према условима живота људи на селу.
Носталгија за родним крајем био је један од мотива да се брачни пар Драгиња и Данило Лековић врате у Гостун. Доста средстава уложили су да би направили нову кућу поред старе породичне, коју, како кажу, данас ретко ко посећује због лошег пута, а деца не планирају да се врате.
Рачунали смо да се овде проширујемо, да опстанемо дуже… Видите, овде сам више уложио него да сам направио кућу у Подгорици. Чим нема пута и струје, то је знак слабости – каже Данило Лековић.
Даниловој супрузи Драгињи повратак у родно село није испунио очекивања.
Мени одговара због здравља да сам овде. Овде сам рођена, вуче ме завичај. Волела бих да ми омладина долази, да се унучад скупљају. А сад се све отуђило, јер немамо пут – Драгиња Лековић.
Село које су напустили годинама пре, данас није ни приближно исто.
Било је другачије. Имало нас је више омладине и народа. Сад нема .. и ово што је било – отишло. Вратили смо се ради деце највише, а покајали се јесмо. Волели смо да нам деца овде заврше школе, овде да живе, него да ми остану у свету – каже Драгиња.
Данило каже да када су правили кућу нису могли ни да претпоставе да ће доћи овакво време и додаје:
Разочарао сам се. Да сам знао да ће оваква времена да дођу, не бих улагао оволико, већ само онолико колико би требало да дођем на кратко.
Њихове сумње да ли су пре 11 година донели погрешну одлуку можда би одагнало пет километара асфалта до излаза на магистралу у Гостуну. Све док то не буде реализовано у пракси, сматрају да ће бити све мање оних који ће се као они враћати на своја имања.



