Само трећина жена млађих од 60 година на селу има пензијско и инвалидско осигурање, од којих је преко супружника осигурано 54 одсто. У најчешћем случају, чак и када се разболе, немају право на боловање, као ни на трудничко или породиљско одсуство. Да је неравноправност жена и мушкараца посебно изражена на селу, показује податак да се само 16 одсто обрадивог земљишта води на жене, док је само 12 одсто кућа на селу у њиховом власништву. Како су врло ретко заступљене у друштву, невидљиве су и у медијима.
Јована Глигоријевић, недељник “Време”
Да се разумемо, кад год говоримо о женама ми говоримо о осетљивој групи. А онда, када ту велику групу која чини више од половине становништва ове земље поделимо да подгрупе, на основу специфичности, било по томе где живе, старосно, дал имају неких специфичних проблема као што је инвалидитет, онда долазимо до још веће маргинализације и то је онда озбиљан проблем. Веома мали број пољопривредних газдинстава је регистрован на жене, чак и оне жене на које се не води газдинство нису пријављене на тим газдинствима да бар могу да остваре нека социјална права. Не могу да не поменем измене Закона о финансијској подршци породици, којим су сеоске жене предузетнице додатно дискриминисане, штоп је потврдила и Повереница за равноправност, тиме што се свим другим породиљама приликом обрачуна накнаде за породиљско одсуство рачуна 18 месеци, а само пољопривредницама 24, без икаквог објашњења – каже уредница у недељнику „Време“Јована Глигоријевић.
Чак и када се женама са села даје простор у медијима, начин на који се оне приказују није адекватан.
Сеоска жене се најчешће појављује у медијима када репортер неког јутарњег програма оде на пијацу да провери колико кошта паприка, каква је и какав ајвар жене праве. Тада је пожељно да је што бучнија и тај стереотип о веселој, једрој, руменој сељанки се најчешће појављује у медијима, а у ретким приликама стварно можемо да извештавамо друштвено одговорно – објашњава Јована и додаје да понегде постоје организације које жене уједињују у задругарство, предузетништво, али је њихова видљивост у медијима минорна.
Да би биле видљивије у медијима, жене на селу треба у друштву да добију улогу коју заслужују. Оне имају кључну улогу у производњи хране и пољопривреди, због чега не би требало да буду маргинализоване и неплаћене за посао који обављају. Кроз претприступне фондове Европске уније опредељена су значајна финансијска средства која би требало да омогуће женама удруживање, набавку опреме за производњу, како би посао који раде постао економски исплатив, како би оснажиле себе и своје породице.
By 
