By Меморијални турнир „30 година Пићуна“ окупио је ветеране фудбала из Пријепоља, Ужица и Прибоја, који су се кроз спорт и дружење подсетили на Танаска Бандуку Пићуна, али и Зорана Мосуровића Моку и Мирка Ћосовића Ћоса, фудбалере који су оставили дубок траг у Пријепољу и околини. Турнир је, после десет година паузе, поново организован на иницијативу Пићуновог пријатеља Славка Пузовића.
Турнир у малом фудбалу „Пићун“, који је први пут организован 1997. године, годину након што је Танаско Бандука изгубио живот, две деценије окупљао је фудбалере и публику, а након десетогодишње паузе поново је оживео. идеја да се турнир поново одигра потекла је од Славка Пузовића. Емотивно везан за људе са којима је делио године, утакмице и дружења, желео је да сећање на њих поново окупи фудбалску екипу.
Захвалност велика за екипе које су дошле из Прибоја, Ужица и две ма екипама из Пријепоља. Ово је чисто, значи, ревијални меморијални турнир да обележимо сећање на те људе. Имало је ту позива и питања да ли могу још неке екипе да се пријаве. Међутим, ми смо одлучили да то што краће траје, да буде што јаче и упечатљивије…једноставно само да обележимо. Надамо се да ће идуће године локална самоуправа и сви ми остали да вратимо турнир у такмичарске воде, као што је то некада било – каже иницијатор и организатор обновљеног турнира Славко Пузовић.
Иако су због оправданих разлога изостали најављени ветерани Црвене звезде и Партизана, то није умањило значај сусрета. Четири екипе из Пријепоља, Ужица и Прибоја одиграле су турнир који је, пре свега, био прилика за дружење и сећање. За учеснике који су некада играли овај турнир, али и за оне који су га као деца пратили са трибина, његов повратак пробудио је успомене на једно друго време.
Учествовао сам више пута на поменутом турниру. То је у своје време био један од најбољих турнира, не само у Пријепољу, него можда и у целом региону. Сама помисао да се данас сећамо, пре свега, Пићуна, а онда и свих осталих наших саиграча који су нас, на жалост, прерано напустили доводи до тога да су емоције помешане. Мало смо поносни на то што се у њихово име данас окупљамо, али, наравно, остаје жал што они данас нису са нама – каже Владета Новковић који је наступио за екипу “Коловрат”.
Славенко Ранитовић из Прибоја сећа се те 1997. године када је турнир први пут организован.
Ја сам био тада на том отварању турнира. Било је лепо. Двадесет година је трајао, па је прекинут десет година, као што кажете. Сад је то поново лепо. Пузо је то поново покренуо. Свака му част, да бар кроз ово дуго живе међу нама, да и млађи неки наследе, да се одржава и да то постане традиција. Баш лепо – истиче Ранитовић.
И за Емира Хамзића, некадашњег играча “Полимља” овај турнир има посебну вредност.
То је свакако турнир који је обележио неки део мог детињства. Наравно, и као учесника, а и као још млађи сам ишао да гледам тај турнир. Стварно је лепо и једна сјајна идеја је ово што је оживљен тај турнир, а ово је лепа прилика да се сетимо великих имена, као што су били Мирко Ћосовић и покојни Мосур – каже Емир Хамзић.
Ревијални турнир у част Пићуна и других фудбаалских легенди подржали су и ветерани из Ужица.
Ми смо дошли из Ужица. То је нека екипа која је играла овај турнир ранијих година, док се одржавао горе на Бостанима. Отприлике знамо какав је турнир био, која је то количина емоција била у читавом турниру и све оно што је овај турнир носио. Тако да се надам да ће се овај турнир обновити у што већем светлу, већ од наредне године – истакао је Милош Пановић представник ужичких ветерана.
Да сећање на Пићуна живи и ван терена, посебно је важно његовој породици. После три деценије, чињеница да се његови пријатељи и даље окупљају у његово име говори колико је дубок траг оставио међу људима са којима је делио живот и љубав према фудбалу.
Пре тридесет година наша породица је изгубила оца, сина, брата и супруга. Његови другари, пријатељи, саиграчи из екипа са којима је играо мали фудбал организовали су меморијални турнир „Пићун“ у знак сећања и да, осим у срцима породице, и на овај начин живи у нечему што је била његова највећа споредна љубав у животу, а то је фудбал. Ове године, на тридесетогодишњицу смрти мог супруга, нама посебно значи што је овај турнир организован. Значи нам и из разлога што, ако се његови пријатељи сећају и не заборављају после тридесет година, онда нам то говори и какав је човек био Пићун и какве је пријатеље имао – са пуно емоција каже Пићунова супруга Радина Бандука.
Подршку обнови турнира пружила је и Установа за спорт и омладину, уступањем терена ОРСИ, уз спремност да се та сарадња настави и убудуће.
Оно што ће бити на Установи за спорт и омладину, уколико будемо могли да помогнемо и да изађемо у сусрет, и уколико су временске прилике лоше, да уступимо и дворану Пријепољске гимназије. Уколико буде лепо време, терен на отвореном је увек много лепши доживљај. А оно што морам да кажем јесте да ми је драго да су се на овом турниру окупили и такмичари из суседних градова. И опет, неки вид туризма, спортског туризма, има смисла у овом граду – истакла је вршитељка дужности директорке Установе за спорт и омладину Драгана Вараклић која је званично и отворила турнир.
Иако ревијалног карактера, треба поменути да су прво место на обновљеном турниру освојили ветерани „Полимља“. За најбољег играча проглашен је Емир Хамзић, најбољи стрелац био је Небојша Пановић из Ужица, а најбољи голман Небојша Пушица из „Коловрата“. Уз захвалнице свима који су помогли да се турнир поново одигра, остаје жеља да сећање на Пићуна, Моку и Ћоса настави да живи кроз фудбал и нове генерације.
