Шта више плива Лимом: рибе или фекалије?

Шта више плива Лимом: рибе или фекалије?

Садржај испуштен из 6 340 прикључака у канализацију, долази до свог коначног одредишта –реке Лим. Отпадне воде у Лим испуштају се преко главних колектора и бројних појединачних испуста, нарочито на левој обали Лима. Главни колектор смештен је у близини аутобуске станице, а преко њега се у Лим директоно испуштају фекалије од Шарампова до Хашимбеговића поља, Бостана и Вакуфа.

Пријепољске риболовце, где год да пецају, кад су врућине а и кад дуне ветар, стигне смрад из канализације.

„Пецати поред овога је болест и ништа друго. Не можемо ни да се окупамо у Лиму“, каже риболовац Мирослав Мире Богдановић.

На левој обали изграђен је мањи колектор на подручју Коловрата, као и мрежа у Ратајској са два испуста у Лим. Фекална канализација постоји у малом делу Бродарева и директно се на четири места уводи у Лим. За све то постоји решење, али скупо. Урадити канализацију по европским стандардима, односно, изградити колекторе и постројење за пречишћавање отпадних вода. Све то било је у плану општине Пријепоље када је усвајала Генерални план регулације 2014.године. и Генерални урбанистички план Пријепоља и Бродарева до 2025, усвојен на скупштини пре 12 година. Али, то није довољно.

„Оно што је проблем у општини Пријепоље је што се планирана фабрика за пречишћавање отпадних вода на реци Љупчи, не налази у генералном урбанистичком плану. Да би се добили водни услови, неопходно је урадити детаљни план регулације за подручје Љупче. Ми смо сада у поступку процене колико би коштала израда тог плана, како би то уврстили у наредну буџетску годину“, каже руководилац Одељења за привреду, буџет и финансије општине Пријепоље Драгиша Ракоњац . Тек кад буде завршен детаљни план регулације за Љупчу, моћи ће да се приступи изради пројекта за изградњу канализације, а према речима Драгише Ракоњца, ако све буде ишло по плану, радови на изградњи канализације почеће тек 2019.године.

Да би се покрило цело насеље Пријепоље фекалном канализацијом потребно је да се изгради око 30 км мреже, а за Бродарево око 6,7 км. Све то са посторјењем за пречишћавање отпадних вода кошта око 20 милиона евра.
За усклађивање са стандардима ЕУ по питањима животне средине Србија ће морати да издвоји више од 11 милијарди евра, а процене су да ће минимум 50 одсто ових средстава бити неопходно  управо за решавање проблема отпадних вода и фекалија.
„Требало би имати у виду, уколико се приступа Европској унији, да уколико желимо да извозимо пољопривредне производе, један од основих предуслова је да се уреди систем за пречишћавање отпадних вода, као мера безбедности заштите намирница“, додаје Ракоњац.
Оно што Пријепоље спашава од комплетне еколошке катастрофе је то што има изразито брзе реке, па оне разграђују све оно што је прошло кроз канализационе цеви. Али, пливање у фекалијама увек може прерасти у дављење, те је брза интервенција и изградња канализације по стандардима преко потребна, како би сачували богаство које  нам је природа подарила.


Овај текст реализован је у оквиру пројекта “Колико смо близу или далеко од Европске уније?“ који се реализује у сарадњи са Београдском отвореном школом, у оквиру програма „Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији“, уз подршку Шведске.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци