By Ибрахим пашина џамија у Шарампову изграђена је крајем 16.века. Почетком 17. века у њеном дворишту почело се формирати мезарје, које се користило све до почетка 20 века. Данас је сачувано око стотинак мезара, облежених нишанима који су били специфични за период 17. 18 и 19. века, израђени од мермера, сиге и камена. Нишани за мушкарце су масивни, на врху имају турбан или фес. Женски нишани су тањи са украсом.
У дворишту Ибрахим – пашине џамије посебно се издвајају два мезара поред улазне капије: мезар оснивача џамије, Ибрахим – паше Вранешевића Љубовића и његове сестре Кајдафе кћери Скендербегове.
“Они су мермерни, монументални, посебно се код Кајдафе истиче беговска женска круна, која је сами филигран, једна љепота умјетничког израза”, објашњава нам професор исламских наука Сабахудин Гојак, и додаје:
“Тај нишан од племените Кајдафе је благо прве врсте исламске културе Пријепоља, јер натпис на њему је из Хиџретске 1048. године, односно 1638. године нове ере, што је најстарији сачувани натпис за исламску културу у Пријепољу”.
На самом крају 16.века изграђена је џамија у Вакуфу, која такође има мезарје у свом дворишту. Сабахудин Гојак каже да се ту налази нишан Ферхат – бега Селмановића који је умро 1890. године, који се завршава традиционалним беговским турбаном који се носио у то време.
“У близини се налази и нишан његовог сина Јусуф- бега, који за разлику од турбана садржи традиционални бошњачки фес. То је јако интересантно, будући да крајем 19. вијека, у периоду танзимата, Османско царство улази у реформе по узору на тада европска краљевства. Те реформе одразиле су се и на ношњу, па се тако одбацују традиционални турбани, а само фесови као нешто једноставије се почињу носити”, додаје Гојак.
Он напомиње важност очувања старих мезарја, јер је Пријепоље већ изгубило два: једно је било у Шарампову и налазило се где је данас зграда суда, а друго преко пута пијаце и припадало је комплексу Бијеле џамије, које је уништено након Другог светког рата.
