ЦРТА препоруке о унапређењу изборних услова
ЦРТА препоруке о унапређењу изборних услова
Остало је нешто више од два месеца до одржавања редовних парламентарних и локалних избора. Како би били спроведени у фер и демократској атмосфери, уз постојање политичке воље и међусобног разумевања релевантних актера, Центар за истраживање, транспарентност и одговорност – ЦРТА у мају прошле године објавио је документ под називом „Препоруке за унапређење изборних услова до 2020. године“. Више од 60 препорука организовано је у пет области: спречавање злоупотребе јавних ресурса, обезбеђивање равномерне медијске заступљености, враћање поверења бирача и транспарентнији изборни процес, заштита права бирача и унапређење изборне администрације.
Од 2016. године ЦРТА организовано и систематично посматра изборе у Србији, како на националном тако и на локалном нивоу. После сваког изборног процеса припремала је низ препорука које су за циљ имале унапређење организовања и спровођења избора.
На жалост, до 2019. године нисмо имали слуха међу саговорницима из различитих институција које спроводе изборе у Србији као и од стране полоитичких актера.Негде је била својеврсна ћутња на тему како да избори буду бољи – каже заменик програмског директора ЦРТЕ Павле Димитријевић.
Ситуација се променила у мају 2019. године када се одређени број препорука ЦРТЕ нашао у измењеним и допуњеним прописима и законима. Према речима Димитријевића одређени напредак је постигнут. Међутим…
По мишљењу ЦРТЕ све то и даље није довољно да бисмо осигурали институционално спровођење слободних и фер избора. Могло је да буде више, могло је да буде боље. Оно што је до сада достигнуто, што сматрамо најважнијим достигнућима, то је пре свега рок Агенцији за борбу против корупције да поступа по пријавама грађана, односно бирача или странака у изборном процесу. Дакле, када се пријави функционална кампања или злоупотреба јавних ресурса онда Агенција има рок од пет дана од тренутка када обавести странку да је поступак покренут и да дефинитивно донесе одлуку – сматра Павле Димитријевић.
Друга ствар коју Димитријевић истиче као веома важну јесте отвореност, односно танспарентност рада Републичке изборне комисије.
Објављивање свих записника о раду бирачких одбора одмах после завршетка избора, објављивање свих одлука, броја бирачких места, чланова бирачких одбора преноси уживо седница Републичке изборне комисије, већа овлашћења посматрачима да прате све фазе рада Републичке изборне комисије – истиче Павле Димитријевић.
ЦРТА је током 2018. године шесту годину за редом спровела истраживање „Учешће грађана у демократским процесима у Србији”, како би се утврдио степен спремности грађана и грађанки Србије да учествују у демократским процесима.
Проценат грађана који учествују у неким локалним иницијативама је и даље јако мали и из године у годину варира од 9 до 12 одсто. Дакле, само толико људи учествује у некој врсти активизма, било да оду на неку трибину, било да испрате неки догађај или да учествује у некој акцији. То је јако мало. Људи и даље не осећају потребу да буду део неких иницијатива, без обзира што се те иницијативе односе на квалитет њиховог живота – закључује Димитријевић.
Осим тога, истраживање је потврдило да више од две трећине грађана сматра да је било неправилности у изборним процедурама у протеклих неколико година, да не постоји поверење у ажурност и тачност јединственог бирачког списка, док свега 13 одсто грађана сматра да посланици у Скупштини Србије заист заступају интересе обичних грађана.

