Поглавље 27 о заштити животне средине највећи изазов Србије у просецу придруживања ЕУ

Највећи изазов Србије у усклађивању домаћег законодавства са стандардима Европске уније односи се на поглавље 27 о заштити животне средине, које је изузетно обимно и чини приближно једну трећину укупног броја прописа ЕУ.

Рачуница је да ће Србија морати да инвестира око 15 милијарди евра до 2041. године како би могла да стигне стандарде ЕУ из 2020. Постепено ћемо морати да усвајамо нове технологије. То ће бити најзахтевније, јер дотиче сваку општину, а знамо да су капацитети општина врло мали, од администрaтивних до буџета. Дошло је и до централизације фондова на нивоу државе, што није добро јер се захтева од општина да раде нешто за шта немају ни људске ни финансијске капацитете. Ја видим да ће поглавље животне средине бити најизазовније, али ту ће бити највећа корист за грађане, јер грађани ће имати бољу воду, имаће бољу комуналну услугу, дисаће бољи ваздух – каже потпредседник Европског покрета у Србији Владмир Међак.

Србија ће након усклађивања и примене одговарајућих норми осигурати високе еколошке стандарде, већи квалитет ваздуха и воде, очување биодиверзитета и интегрисани систем управљања отпадом.

На пример Директива о пијаћој води. Свако насеље преко 2000 становника ће морати бити повезано на неко постројење за прераду вода. Шта се дешава са отпадним водама, шта се дешава са депонијама? То је оно што мучи сваку општину у Србији. Ако нека општина мисли да ће то проћи без ње, грдно се вара. Проблем је у томе када се мисли да је то посао Владе у Београду.  Да би Србија могла да затвори било које поглавље, она ће морати да докаже да је способна да примени законодавство ЕУ, а то се управо дешава на локалу – истиче Међак.

Како би се приближили стандардима Европске уније  у овој области, неопходне су и значајне инвестиције, услед административних трошкова, улагања у инфраструктуру, као и одржавања постројења. Значајан део трошкова достизања ЕУ стандарда финансираће се кроз фондове ЕУ.