By Жене на селу су равноправне са мушкарцима по питању права да поседују имовину и права наслеђивања, али се у већини руралних подручја имовина регистује на мушкарце, а од жена се очекује и да се одрекну наслеђа у корист мушких чланова породице. То доприноси одржавању неповољног положаја жена на селу, али и отежава могућност остваривања здравственог и пензијског осигурања, због чега велики број старијих жена са села не прима пензију.
Иако закони у Србији гарантују родну равноправност, у пракси је ситуација другачија, па се сеоске жене суочавају са бројним препрекама приликом остваривања својих права услед патријархалних и културних норми, неприступачности услуга, као и недовољног знања о својим правима. Све ово доводи до тога да су жене на селу битно мање покривене здравственим осигурањем, а око 60% жена није покривено пензијским осигурањем. То је чињеница којој треба посветити посебну пажњу јер је она извор дискриминације жена са села због њиховог неплаћеног рада и доводи их у економски зависан положај.
Епидемија корона вируса променила је животе свих, у зависности од свакодневних обавеза. Женама чија деца иду у школу, без обзира да ли живе у селу или у граду, донела је додатне радне задатке и обавезе.
Епидемија је истакла, изоштрила и појачала постојеће неравноправности и указала на право значење термина „рањивост”, који обухвата сиромашне, незапослене или неформално запослене, као и жене са села. Посебно угрожене су биле жене старије од 65 година током ограничења кретања, а у неповољном положају су и Ромкиње, због недостатка извора прихода од неформалног рада, немогућности адекватног одржавања хигијене у ромским насељима и повећаних обавеза око школовања деце, које је отежано због недостатака техничких и других услова.
Увођење ванредног стања и превентивне мере, онемогућиле су зараду од сезонских послова и тако негатививно утицале на кућне буџете неких породица.
Током изолације неке предности живота на селу су дошле до изражаја, но ипак, за нормално функционисање претежно старачких домаћинстава на селу у условима епидемије, била је неопходна подршка и помоћ других особа, коју нису увек могли да добију.
Епидемија вируса ће кад-тад проћи, али након свих вишемесечних мера и ограничења, сигурно је да многе ствари неће бити исте као некада. Негативан утицај пандемије на родну равноправност свако ће моћи да се види и у наредним годинама, а изозтанак системске подршке рањивим групама, међу којима су и жене са села, додатно ће погоршати њихов већ неповољан положај у друштву.
Текст је настао уз подршку Реконструкција женског фонда.
