By Живот жена на селу обележен је свакодневним тешким радом од јутра до вечери, врло често без икаквих примања, у сеоским домаћинствима која се у највећем броју случајева воде на њихове мушке чланове породице. Поред бројних потешкоћа са којима се суочавају, све статистике указују на то да су жене на селу у повећаном ризику од насиља у породици.
Према истраживању Координационог тела за родну равноправност чак 62% жена у Србији претрпело је неки облик насиља. Осетљиве групе као што су жене на селу теже излазе из насилне заједнице, пре свега због недовољне доступности надлежних институција, али и због мањка подршке у заједници.
Наша искуства говоре да су жене у руралним подручјима у већем ризику од насиља, а и много је других фактора који утичу на могућност да оне могу да остваре заштиту. Тешко је женама да донесу одлуку да изађу из насиља зато што су често зависне од учиниоца насиља, затим су претежно стамбено необезбеђене, често немају подршку од своје примарне породице, емотивно су уцењене преко деце, недовољно информисане, не могу да се изборе са срамотом и суоче са страхом од осуде средине – каже Весна Богдановић из организације Женски центар Ужице.
Чланица Удружења “Импулс” из Тутина је сагласна да су жене на селу у доста тежем положају од жена у граду, због чега се ређе охрабрују да пријаве насиље које трпе.
Жене на селу су под већим утицајем патријархата, који је веома распрострањен у нашој средини, наравно, у селу још много више. Многе жене нису упознате са својим правима, али ни са релевантним институцијама којима могу да се обрате. Оне које су упознате често због даљине, недостатка превоза, због страха и стида насиље не пријављују – истиче Васвија Граховац из женске невладине организације „Импулс“.
Представнице женских невладиних организација поручују да излаз из насиља постоји, а да је први корак на том путу рушење зида ћутње.
Не треба трпети насиље. Насиље није приватна ствар, већ озбиљан друштвени проблем. Пријави насиље – поручује Рифа Капиџић Кадушић, из женске организације „Експанзија“ из Бродарева.
Невена Остојић, активисткиња у Женском центру Ужице све жене које се суочавају са неком врстом насиља упућује да позову СОС телефон овог удружења.
Број је 0800 333 445 и бесплатан је за позиве са свих мобилних мрежа и фиксног телефона. То је лиценциран СОС телефон који ради сваког радног дана од 8 ујутру до 8 увече. Ми смо тренутно проширили услугу коју пружамо жртвама породичног насиља, тако да нам се 24 сата дневно могу обратити путем мобилног телефона 061 66 44 724, такође путем Вајбера, Инстаграма, Месинџера, СМС порукама, путем друштвених мрежа… Ми им увек стојимо на располагању – истакла је Остојић.
Оснаживање и подршка женама које трпе насиље, осим од женских невладиних организација, треба да долази и од целе заједнице у којој живе, без обзира да ли је то сеоска или градска средина. Друштво је то које мора да реагује и обезбеди свакој жени сигуран простор, јер док се о насиљу ћути, без обзира на то где живимо, велике и значајне промене нису могуће.
