By Истакнути омладински активиста Самедин Ровчанин из Пријепоља приводи крају своје мастер студије „Међународни развој“ на Универзитету у Единбургу, које је уписао уз помоћ Чивнинг стипендије Владе Велике Британије. Како је студирати на једном од најбољих универзитета на свету и које су главне разлике у поређењу са високим образовањем у Србији говорио је за Телевизију Форум из главног града Шкотске.
Прве кораке у омладинском активизму Самедин Ровчанин је направио у свом родном Пријепољу, кроз оснивање и рад организације „Млади и талентовани“ 2012. године. Након тога је у Београду био део Кровне организације младих Србије, коју је касније и водио и одакле његов пут води ван граница наше земље.
Изабран сам за првог омладинског делегата Србије у Уједињеним нацијама, што је било моје прво искуство са омладинском политиком на међународном нивоу. Све се завршило са Европским омладинским форумом, а сва та искуства некако су довела до тога да ме одређене институције препознају, а неки људи препоруче за мастер студије Универзитета у Единбургу и Чивнинг стипендију – присећа се омладински активиста Самедин Ровчанин.
Чивнинг стипендију додељује Влада Велике Британије младима са изузетним лидерским потенцијалом, а Универзитет у Единбургу, на коме је студирао и Чарлс Дарвин, ове године на светској QS ранг листи најбољих универзитета на свету заузео је високо 16. место од 1300 колико их је било у конкуренцији. Будући да је основне и мастер студије завршио на Филолошком факултету у Београду, каже да постоји велика разлика у високом образовању у Шкотској и код нас.
У Србији добијеш књигу, научиш, препричаш и добијеш високу оцену. Овде ако препричаш нешто што већ постоји, питање је да ли ћеш да прођеш. Све може да се заврши онлине – нема шалтера за разне потврде – све ти је онлине доступно. Професори одговарају на мејл најдуже у року од 48 сати. Постоје сви могући сервиси подршке, уколико нпр. имаш финансијске потешкоће, психичке потешкоће… У току испитног рока чак имамо и крзнене љубимце попут мачки и слично у читаоници, јер је доказано да делују смирујуће на студенте и смањују стрес – каже Ровчанин, поредећи студирање у Београду и Единбургу.
Будући да је положио све испите, до септембра има времена за писање и одбрану дисертације, коју је посветио исељавању људи са Западног Балкана. Након студија враћа се у Србију.
Стечено знање ћу применити у нашој земљи, јер ме и ова стипендија обавезује да две године морам провести живећи и радећи у Србији, чему се заиста радујем, јер проблеми о којима овде учим су у великој мери заступљени у Србији, рецимо у општини као што је Пријепоље, која спада у ред најнеразвијенијих општина. У том смислу се радујем, јер моји путеви увек воде у Пријепоље – закључује.
Истакао је да млади могу да утичу на промене онолико колико су они на позицијама одлучивања спремни да их чују, али да никада не треба да престану да се боре за бољи живот у својој заједници и одустану од активизма.
