By Као одговор на немогућност запослења након завршеног школовања, све већи број младих и перспективних особа своју будућност види у одласку у иностранство. Стручњаци кажу да је за ублажавање овог тренда неопходно усклађивање образовног система са потребама тржишта, али и транспаретност при запошљавању у јавном сектору, где ће бити важне компетенције, а не везе.
Према подацима Светског економског форума, Србија је 4. земља у свету по популарно названом „одливу мозгова“, а према сличном истраживању УСАИД-а, чак на другом месту, одмах иза афричке државе Гвинеје Бисао. Истраживање Студентске уније Србије показало је да 27.7% студената по завршетку студија намерава да заувек напусти земљу.
“Морамо да уведемо владавину права у нашу земљу и да једноставно систем вредновања рада младих људи буде транспарентан. Са друге стране, морамо да ускладимо систем образовања са потребама привреде, тако да би људи имали прилику да касније нађу посао кад заврше факултет. То је предуслов да себи обезбеде егзистенцију. Наша земља је водећа у целом свету по одливу мозгова, што је директна последица негативне селекције приликом запошљавања, посебно у јавном сектору”, каже Јован Петронијевић из Високе школе за пословну економију и предузетништво.
Истраживања показују да млади свих струка и занимања теже одласку из Србије, а најчешћа дестинација су земље западне Европе. Шта је то што би требало да се промени у Србији, како би се смањио број оних који одлазе? Одговор нам је дала Мирјана Радојичић из Регионалне привредне коморе Ужице.
“То је у образовању много више праксе и практичног приступа новим знањима и способностима које се од младих очекују, у области институција система – тешња веза и сарадња, више информација и отварања врата од стране институција, информисање младих и приближавање нових шанси и за запошљавање и за проналажење сопственог пута у будућност”.
Милица Затезало из Министарства привреде каже да је потребно што више иницијатива као што је “Година предузетништва” и сличних програма како би млади могли да пронађу адекватну подршку, покрену своје бизнисе или се запосле.
Све су прилике да за сада нема адекватног решења за ублажавање одласка наших најстручнијих кадрова у иностранство у потрази за запослењем, бољим животним стандардом и шансом за усавршавање. Према подацима Националне службе за запошљавање, на добијање првог посла млади у Србији просечно чекају преко 2 године, што је довољан разлог да перспективу потраже на неком другом месту.
