By Kреирање заговарачке акције, чији је циљ подизање свести и укидање родно засноване неправде у области наслеђивања, окупило је организацијe цивилног друштва из целе Србије у Белој Цркви. Окупљање је покренуло Женско удружење колубарског округа као наставак кампање “Kолики је мој део?”.
Упознавање жена о законским правима и могућностима, подизање свести жена о важности располагања имовином, искорењивање патријархалних и обичајних образаца понашања, само су неке од тема о којима су разговарали представнице и представници 15 организација из целе Србије на тродневном скупу у Белој Цркви.
„Ово стратешко планирање је, заправо, једна од првих активности мреже као такве. У ова три дана се упознајемо и стварање поверење једни према другима иако се већина организација заправо зна. Када је мрежа створена желели смо да мењамо закон о социјалној помоћи, међутим имамо и правни тим који је ту да нам каже који су најбољи и најреалнији кораци. Желимо до краја викенда да видимо шта ће изаћи из свега овога“, рекла је Катарина Ранковић из Женског удружење колубарског округа (ЖУКО).
Организације су се окупиле на основу заједничких вредности и заједничких проблема у локалној заједници, каже Драгослава Барзут из Грађанских иницијатива, која додаје да зато покушавају направити договор о стварима које могу заједнички урадити. Усагласили су се да имају заједнички интерес да се политика наслеђивања у нашој држави измени на начин да више не погађа најсиромашније жене.
„Заједничким снагама, у мрежи, која је добила радни назив „Мрежа за промену“, покушавамо да направимо план како ћемо то и да урадимо – да ли ће то бити промена закона или гомила других малих активностим, које су јако важне, а које ћемо урадити кроз овај пројекат“, рекла је Барзут.
Формирање мреже је наставак кампање „Колики је мој део?“ Женског удружења колубарског округа а подршку пружају UN Woman и програм Активно за грађанско друштво, који у партнерству спроводи Хелветас и Грађанске иницијативе, уз подршку Владе Шваjцарске.
Иако закон о наслеђивању не познаје пол, жене су много чешће искључене из реда наследника у односу на мушкарце, а још чешће се добровољно одричу наследства у корист мушких чланова породице. Истраживање ЖУКО-а је показало да се скоро 44 одсто жена одриче наследства у корист мушких сродника а само 25 одсто жена има имовину уписану на своје име. У руралним срединама стање је још лошије – тек 16 одсто жена поседује имовину.
