By Новинарка портала VOICE каже да ју је променило прогањање ком су колегинице и она биле изложене током извештавања о пресељењу радника компаније Линглонг, али не и обесхрабрило да настави да покрива ову причу, као и да нема поверење у институције које би претњама новинара требало да се баве.
Ивана Гордић Перц, новинарка Војвођанског истраживачко-аналитичког центра VOICE, месецима улицама родног Зрењанина није могла да прође, а да се не осврне како би проверила да ли је неко прати или фотографише.
„Kада излазим из куће, ја прво осмотрим да видим да ли је безбедно да ми клинци изађу напоље“, каже она.
Гордић Перц је прва известила о нехуманим условима у којима живи и ради око 750 људи из Вијетнама и Kине које је кинеска компанија за производњу гума Линглонг ангажовала на изградњи фабрике у Зрењанину.
Убрзо су почеле да стижу увреде и претње, а затим и физичко узнемиравање – више непознатих кинеских држављана у различитим приликама су јој онемогућавали да извештава и снимали је на јавним местима.
„Буквално иду према теби и затворе ти камеру. Један ме лупио по прстима! Пратили су ме и слушали шта извештавам, коме се јављам и са ким разговарам. Снимали су нас свакога дана – ујутро, поподне, увече. Фотографисали су регистарске таблице.
„Стално понављам да Линглонг има најсвеобухватнију базу података о новинарима који су извештавали о случају штрајка радника. То без дилеме. Сваки и један новинар који је био, тонац, сниматељ, продуцент… сви су сликани. Тај фамозни Господин Ченг нас је тамо гањао и јурио и заводио ред“, каже Гордић Перц.
Непознате особе нису само фотографисале њу, већ и њену малолетну децу.
„Тај први пут када су ме сликали са дететом ја сам мислила да сам полудела. Сишла сам у продавницу ИДЕА да пазарим. Један Kинез је био у ИДЕА и једноставно је извадио телефон и сликао ме, ја сам се окренула а он се правио да слика по продавници. Тада сам помислила да сам потпуно полудела и да се то није догодило.
„Међутим, пар дана после тога седела сам у центру града у једном кафићу са неколико људи где је други кинески менаџер, кога знам из индустријске зоне, извадио телефон и снимао ме. Није било ни мало пријатно. Прво сам се сакрила. Људи са којима сам седела приметили су да се ја нешто грчим. Онда сам одлепила, померила сам се и рекла му ’Ајде сликај“, каже Гордић Перц.
Прогањање новинара: „Ми нисмо имале куда да побегнемо“
Kулминација различитих притисака на новинаре који су извештавали о случају кинеских и вијетнамских радника на градилишту фабрике Линглонг догодила се крајем 2021, када су радници из круга фабрике пребацивани у привремени смештај у околини места Ечка.
Гордић Перц се упутила у Ечку са још две колегинице. Њихов аутомобил је имао јасна обележја медијске куће Дојче Веле (Deutsche Welle).
„Прво је била дивљачка вожња по индустријској зони. Аутомобил који је возио Господин Ченг нам није дао да прођемо и пратимо возило у којем су се налазили вијетнамски радници. Успели смо да га преваримо на тренутак. Kада је схватио да ми ипак идемо тамо где треба, он се окренуо и поново је кренула дивљачка вожња“, прича новинарка ВОИЦЕ-а.
Новинарке су снимале пут до Ечке и аутомобил који их је јурио.
„Kада смо ушле у уличицу – знаш какве су улице на селу, поприлично је уска, може да прође један аутомобил – он нам је затворио пут, а други (негов) колега је дошао са друге стране и то је био најкритичнији моменат, јер смо нас три биле у сендвичу“, каже Гордић Перц.
Новинарке су из кола позвале активисте невладиних организација који су већ били у Ечки.
„Они су се створили ту за пет минута. Да они нису дошли ја не знам како би се то завршило, заиста. Ми нисмо имале куда да побегнемо. Не верујем да би нам се десило нешто страшно, али то је једна врло непријатна ситуација. Они стоје и надмоћно ти блокирају пут и смешкају се. Kао шта хоћеш ти мала,“ препричава она.
Дигиталне претње: „Све иде из истог центра“
Међународне организације, попут Фридом Хаус-а, оцењују да је слобода медија у Србији све лошија из године у годину.
Иако је дигитални простор једино место у ком се још увек могу слободно износити различита мишљења, новинари су изложени систематским покушајима застрашивања и малтретирања, наводи се у извештајима Репортера без граница и Европске комисије.
Број онлајн напада, претњи и притисака на новинаре расте у односу на претходне године, показују подаци из Базе напада на новинаре Независног удружења новинара Србије (НУНС).
Током 2022. Године, пријављено је 136 напада/претњи на новинаре у Србији, од чега је 51 онлајн претња.
НУНС је зато покренуо платформу за безбедност новинара „На првој линији“ – prvalinija.nuns.rs. На овом сајту се налазе савети и протоколи за поступање редакција и новинара у ситуацијама када су изложени онлајн нападима, а новинари могу добити и правну и психолошку подршку.
Поред праћења, прислушкивања и фотографисања, Гордић Перц је била и мета онлајн увреда.
Напади који долазе из дигиталној сфери по правилу су јачег интензитета, значајно веће количине и много учесталији него физички напад, претње или притисци „лице у лице“. Организоване дигиталне кампање имају за циљ да дискредитују новинара као појединца или целу медијску организацију.
„Тражили су да се поспем катраном… ма, била сам свакојака по интернету. Нешто од тога су прочитала и моја деца и уопште није пријатно објашњавати им шта се дешава“, каже она.
„Желим да укажем на једно правило које сам уочила. Све иде из истог центра и те увреде су као лакмус. Иде прво једна, па ако прође – иде друга и онда се то шири хоризонтално и вертикално. Мислим да сам ја имала среће, јер је већина врло позитивно реаговала на истраживање, тако да су брзо одустали од онлине притисака“, каже новинарка.
У НУНС-у је током 2020. године забележено 26 случајева претњи путем интернета, сајтова и друштвених мрежа, док је 2021. години забележено 35, а 51 у 2022.
Претње новинарима путем интернета, сајтова и друштвених мрежа
„Није свеједно да те сликају, да пишу о теби којешта. На крају крајева, нешто од тога су и моја деца прочитала. Није било ни мало свеједно да им се то објашњава.
„Није лепо када ти седе испод прозора, није лепо када те јуре по улици, није лепо када те блокирају док извештаваш са колегиницама. То ништа није пријатно“, каже Гордић Перц, али додаје да је ништа није „обесхрабрило да радим на овој причи“.
Поверење у институције не постоји
Због праћења и фотографисања, она се обратила адвокатима и медијским удружењима НУНС и НДНВ, где су је саветовали да сваки сличан случај пријави надлежним институцијама.
„Ти треба да зовеш полицију сваки пут када те неко слика. Нагледала сам се тога свакога дана и некада чак није ни могуће пријавити сваки случај јер када си у индустријској зони, они те сликају нон стоп. Иду за тобом, слушају шта говорим.
„То је вид притиска, које имају за циљ да те обесхрабре. Немам ни времена, ни живаца, ни стомака да се тиме бавим“, каже она.
На питање да ли верује институцијама, Гордић Перц категорично каже: „Не, апсолутно не.“
„Толико је материјала било у медијима да је тужилаштво по службеној дужности могло да покрене поступак. Међутим то се није догодило.
„Ипак, колегиница Kсенија Павков са Н1 је поднела кривичну пријаву, и шта се десило? Он се самоиницијативно појавио у тужилаштву и дао изјаву. Не знам како је он уопште сазнао да је она поднела кривичну пријаву јер он не говори српски, у сваком случају зрењанинско тужилаштво је одбило Kсенијину пријаву. О чему ми говоримо?“ пита се она.
Епилог поднетих кривичних пријава за угрожавање сигурности новинара
Током 2022. године, поднета је 81 кривична пријава због кривичних дела и догађаја на штету новинара. Подаци Републичког јавног тужилаштва показују да је 25 пријава је или одбачено или је закључено да нема елемената кривичног дела, а да су донете три осуђујуће пресуде и једна ослобађајућа.
Пријаве се најчешће подносе због угрожавања сигурности новинара, показује анализа БИРН-а из 2022. године. Ове пријаве се, међутим, највише и одбацују.
Бранко Стаменковић, тужилац за високотехнолошки криминал пред којим се води највећи број поступака за ово дело, изјавио је прошле године – објашњавајући зашто се пријаве одбацују- да се приликом подношења пријаве новинари воде субјективним осећајем, а не тиме да ли постоји објективна претња. Међутим, Раде
Ђурић, адвокат НУНС-а, сматра да треба мењати праксу судова и тужилаштва у којој се стриктно инсистира на раздвајању осећаја угрожености новинара са једне и претпоставке да претња може наступити са друге стране.
Цео интервју са Иваном Гордић Перц можете погледати на на сајту prvalinija.nuns.rs.
Прочитај још:
Сава Мајсторов: Увреде, претње и анонимни позиви у поноћ
Јелена Обућина: Претње се морају пријавити
Реченица “Њихов аутомобил је имао јасна обележја медијске куће Дојче Веле (Деутсцхе Wелле)” измењена је 28. марта 2023. године. Претходно је било наведено да је аутомобил имао обележја ТВ Н1.
