Уредница и водитељка Дневника телевизије Нова С каже да претње или увреде неминовно утичу на новинаре и колегама саветује да сваку пријаве.
Јелена Обућина, уредница и водитељка Дневника телевизије Нова С, ушла је у студио 29. новембра прошле године и за 44 секунде прочитала уводник о активностима и обавезама председника Србије Александра Вучића.
Иако су њени уводници често тема на друштвеним мрежама, оно што је уследило после овог, међутим, није било уобичајено – о неколико речи које је изговорила, причало се целог дана на телевизији Пинк на којој је Обућина оптужена за наводне претње Вучићу. Исти наратив су у наредним данима преузели таблоиди Информер и Ало.
Обућини су почеле да стижу поруке да је треба „набити на колац“ и да ће „бити спаљена“.
„У тренутку када се то догађа, ја мислим да ви имате један галиматијас осећања која се смењују буквално на пар секунди. Са једне стране сте потпуно… Баш вас брига за ту претњу. Kо ће мени да прети да ће да ме набије на колац. Да видим ја тог мајчиног сина. То је први одговор на претњу.
„А следећи је оно што она у ствари и треба да постигне: страх са једне стране и гађење са друге стране и несигурност“, описује она.
Након што је претње упућене Обућини осудила јавност, али и представници међународне заједнице, тужилаштво је по службеној дужности отворило случај. Обућина каже да је желела да се случај води по службеној дужности, јер није желела никакву надокнаду, већ да особу која јој је претила ни не види.
„Тај човек је врло брзо нађен. Ја сам на крају ипак била приморана да одем на суд и видим га. Па сам била приморана да видим његовог адвоката, који ту сада мени објашњава како је он социјални случај и тако даље“, описује Обућина процес у ком је морала да у малој просторији седи са човеком који јој је претио да ће је набити на колац.
„Ја не могу да замислим шта се дешава овим женама које су жртве озбиљног насиља било које врсте, када ви њих на крају изведете пред тог неког човека који им је озбиљно наудио – када је мени било лоше два дана пре него што ћу отићи и два дана после тога“, каже она и додаје да мушкарац још увек није кажњен.
Против њега је у децембру 2022. године поднет оптужни предлог.
Од укупно 81 кривичне пријаве поднете током 2022. године због кривичних дела и догађаја на штету новинара, донете су четири пресуде – три осуђујуће и једна ослобађајућа – а 25 пријава је или одбачено или је закључено да нема елемената кривичног дела, показују подаци Републичког јавног тужилаштва.
Подаци из претходног периода, које је анализирао БИРН 2022. године, показују да се највећи број пријава подноси због угрожавања сигурности новинара.
Претње и увреде често пролазе некажњено
Обућина каже да је у међувремену сазнала да је исти човек раније претио и двојици опозиционих политичара, али да ни у једном случају није кажњен.
„И сада у поступку, судија каже да он никада није кажњен. Па зашто није кажњен? Да би могао да прети као некакав тастер – када га неко позове, па каже: данас претиш овом, а сутра оном, а ми ћемо те свакако на суду пустити.
„Мислим да је то погрешно. Погрешна се порука шаље. Тај човек је чак признао да је он под утицајем Пинка био у проблему и мислио да је он дужан да заштити председника државе чији сам живот ја угрозила тиме што сам нешто рекла“, каже новинарка.
Слобода медија у Србији је све лошија из године у годину, показују извештаји међународне организације Фридом Хаус.
Дигитални простор је једини још увек делимично слободан за изношење различитих мишљења, али друге организација, попут Репортера без граница и Европске комисије, извештавају о систематским покушајима застрашивања и малтретирања, који су део свеобухватних покушаја да се ућуткају критички гласови.

Независно удружење новинара Србије (НУНС) последњих година води Базу напада на новинаре и забележен је тренд раста броја напада, претњи и притисака, и узнемиравања новинара у односу на претходне године.
Само у прошлој години је било је пријављених 136 напада/претњи на новинаре у Србији, од чега је 51 онлајн претња.
Зато је НУНС покренуо платформу за безбедност новинара „На првој линији“ – prvalinija.nuns.rs – на којој се налазе ресурси и алати који помажу редакцијама и новинарима како да исправно поступају у случају добијања онлајн претњи. У оквиру ове акције новинарима се пружа правна и психолошка подршка.
На основу смерница на сајту, редакције могу да спроведу механизам да заштите новинаре који су мета онлајн напада од професионалног и емотивног утицаја који настаје као последица овог облика узнемиравања.

Последице увреда и претњи: “Да ли би требало ја да наставим ово да радим?”
Поред претњи, Обућини стижу и увреде, за које каже да су врло сличне онима који добијају други људи.
„Од тога да сам фашистичка, или не знам каква друга, курва којој треба послати кога све не, како би се смирила до тога да сам мрзитељ Србије и Срба, да немам осећај за државу и људе, до оних забринутих жена, које су стварно изманипулисане, које мени пишу најтоплије поруке „Јелена сине како је могуће, ми смо мислиле да си ти један одличан новинар.“
„То је директно последица посла који ревносно ради власт и његове присталице“, каже она.
Истраживање Међународног института за штампу (ИПИ) о узнемиравању новинара на интернету је јасно показало да напади чије су мете новинарке не само да су чешћи, већ је и сама природа напада злобнија, наводи се на сајту НУНС-а.
„У оквиру напада се појављује сексуализовани говор коме је тешко супротставити се рационалним аргументима и професионалним алатима и резултатима. Зато ови напади утичу на особу и ван њеног професионалног идентитета, јер се осећа рањивом“, пише НУНС.
Јелена Обућина, такође, верује да свака претња бар донекле утиче на особу којој је упућена.
„Kолико год ви желите да се представите као један јак човек или жена или непоколебљив новинар или како год хоћете то да представите, када вам неко прети или када вас неко вређа, то неминовно мора да изазове ефекат на који је срачунато.
„А то је да се бар мало осетите лоше или да се уплашите или да се запитате шта мени ово све треба? Да ли би требало ја да наставим ово да радим? Ја мислим да то и јесте идеја оних који претње и увреде шаљу“, каже она.
„Претње се пријављују”
Напади и увреде се интензивирају када новинари пишу о појединим људима или темама које могу бити осетљиве и поларизујуће.
„Мени се испоставило да је то Kосово – када се помене Kосово и статус Kосова. Друга ствар је НАТО. То су две теме које могу да изазову огроман број коментара, што ботовских, што верујем самониклих,“ каже она.
Иако мушкарац који је њој претио, још увек није кажњен, Обућина колегама и колегиницама саветује да претње пријављују.
„Те вишедневне хајке заиста би некога могле да коштају живота и тиме би неко морао озбиљно да се позабави у овој држави.
„Претње се пријављују. Обавезно. Тај механизам сасвим солидно функционише. Ту постоје неки новинари који су добро повезани са тужилаштвом. Тужилаштво је ревносно. Могуће је да ме суд исправи, па да тај човек чак буде и кажњен – у шта искрено сумњам. Али ослободиће вас то. Немојте игнорисати претње, претње се пријављују“, закључује она.
Цео интервју са Јеленом Обућином можете погледати на сајту prva.linija.nuns.rs

