By Новинар сомборског портала СО Инфо био је мета бројних напада у претходних неколико година, а његове малобројне пријаве полицији и тужилаштву су или одбачене или само евидентиране.
Сави Мајсторову, новинару портала СО инфо са више од 20 година стажа, често у пет минута до поноћи звони телефон. Не стигне ни да се јави, а веза се прекине. С годинама је већ научио да предвиди када ће позиви почети.
„Kада објавимо причу о случају убиства Славка Ћурувије – а то су углавном саопштења новинарских удружења – креће се са позивима у 23:55. Сваки дан.
„Значи тих дана када на нашем порталу изађе нека прича о Славку Ћурувији, ти позиви се устале и онда се веже два, три, четири дана… У зависности од периода, односно њиховог активизма. Увек на исти начин. Позив са заштићеног броја буде толико кратак, да не стигнем да се јавим“, каже Сава Мајсторов.
Телефон му је у ово време први пут зазвонио у јеку пандемије корона вируса пре три године, у време када је извештавао о томе зашто је на сомборском градском стадиону, власништву локалне самоуправе, одржано окупљање противника акције „Буком против диктатуре“.
Увреде и претње на друштвеним мрежама стизале су и раније – од кад су колеге и он извештавали о протестима против власти Српске напредне странке, који су се под паролом „1 од 5 милиона“ раширили целом земљом крајем 2018. године. Ни данас није много другачије.
„Kо си ти МАНДОВЕ СМРДЉИВИ И ДРОГИРАНИ, да обустављас радове и уклањас масине? Наравно НИKО И НИСТА“, стајало је у једној од СМС порука коју је добио.
„Увреде су углавном у последње време биле везане за протесте који су се дешавали против Рио Тинта, односно ископавања литијума и бора. Били смо редовно на тим догађајима и редовно сам пре или после догађаја добијао неке увреде.
„Објављиване су на разноразним Фејсбук страницама моје фотографије у различитим ситуацијама. То су класичне монтаже коју чланови владајуће странке имају обавезу да лајкују и шерују“, каже Мајсторов.
Удео вербалних претњи у укупном броју напада на новинаре у Србији
Подаци за 2022. годину
Претње новинарима у локалним медијима
СО Инфо, независни информативни портал, крајем јануара је обележио две деценије рада у Сомбору, граду који, са околним местима, броји око 70.000 становника, према прелиминарним резултатима пописа из 2022.
„Фејсбук је наша реалност, Сомбор је мала средина и сви се добро познајемо. Тако да сам имао ситуацију да ми приђу момци на три метра од мене, коментаришу ме и упиру прстом у мене, без да се лично познајемо.
„Претпостављам да је ситуација таква на територији целе земље и да колеге имају сличне проблеме. И заиста није нам лако“, каже Мајсторов.
Услови у којима његове колеге и Мајсторов раде на најбољи начин сведоче о притисцима на медије и новинаре на локалу.
„Догађа се да ме људи гледају испод ока, а да не знам о коме се ради. Мали је ово град, мала је општина и пуно људи је присутно у том неком онлине свету, тако да заиста не знам у ком смеру би то могло отићи у овом тренутку“, каже он.
Из године у годину, у извештајима међународне организације Фридом Хаус се наводи да је стање у медијима у Србији све горе, а слободе све мање.
Једини простор који је још увек делимично слободан за изношење критичких ставова је онлајн простор. Међутим, дигиталне претње и увреде постају уобичајене, а понекад су део систематски организованих напада чији је циљ да се заплаше они који мисле другачије. О систематском малтретирању особа у онлајн простору у Србији извештавали су, између осталих, Репортери без граница и Европска комисија.
Напади на новинаре у Србији 2022. године
Подаци из Базе напада на новинаре, који води Независно удружење новинара Србије (НУНС), показују да је у порасту број напада, претњи, притисака и узнемиравања новинара.
Током 2022, пријављено је 136 напада/претњи на новинаре у Србији, а 51 случај се односио на претње у дигиталном простору.
Kако би помогао новинарима и редакцијама да исправно реагују у случају да постану мете онлајн напада, НУНС је покренуо платформу за безбедност новинара „На првој линији“ – prvalinija.nuns.rs.
Медији могу добити правну и психолошку подршку, а на сајту су и смернице о заштити новинара који су мета онлајн напада од професионалних и емотивних последица овог облика узнемиравања.
Новинари „штите јавни интерес“
Према подацима из базе НУНС, новинари и редакција СО Инфо су од 2019. четири пута били изложени нападима.
Вербалне претње новинарима у Србији по годинама
Притисци су упућивани путем друштвених мрежа, СМС порука на телефон редакције, а Сава Мајсторов је једном физички избачен са конференције за новинаре градоначелника Сомбора Антонија Ратковића и тадашњег министра за спорт и омладину Вање Удовичића.
Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) осудило је случај избацивања са конференције за новинаре и позвали су грађане да подрже медије и новинаре, „јер су они ти који у њихово име постављају питања и штите јавни интерес“.
Осим Мајсторова, мета притисака је била новинарка портала Сара Микић којој су на друштвеним мрежама упућиване вулгарне увреде пошто је објавила извештај о саобраћајној несрећи у којем је написала да су возачу, који се налазио у преврнутом возилу, притекли мигранти у помоћ.
У већини случајева о нападима су обавештени надлежни државни органи, али ниједан од њих није процесуиран, наводи се у бази НУНС-а.
„Пријавио сам случајеве у два наврата. Једном сам разговарао са портпаролком сомборске полиције, која јесте реаговала и одговорила на мој позив, али ништа се више од тога није догодило.
„Други пут сам пријавио у самој станици полиције, дежурним полицајцима, али то се после позива тужиоца завршило на евидентирању тог случаја и те моје пријаве“, каже Мајсторов.
После позива из полиције и тужилаштва, пријава је одбачена уз образложење да је реч о увредама без елемената кривичног дела.
Напади, увреде и претње: Одбачене пријаве
Прошле године, поднета је 81 пријава због кривичних дела и догађаја на штету новинара, а 25 их је одбачено или је закључено да нема елемената кривичног дела, показују подаци Републичког јавног тужилаштва.
Тужилаштво за високо технолошки криминал је задужено за процесуирање дигиталних напада на новинаре.
Пријаве се најчешће подносе због угрожавања сигурности новинара, а тужилац Бранко Стаменковић рекао је прошле године за БИРН да се оне највише и одбацују, јер се у пријавама инсистира на субјективном осећају новинара и новинарки, а не на томе да ли постоји објективна претња.
Међутим, Адвокат НУНС-а Раде Ђурић каже је инсистирање тужилаштва на том раздвајању пракса која треба да се промени.
Сава Мајсторов каже да је практично огуглао на писања са друштвених мрежа, али да му и даље није потпуно свеједно када се објави његова фотографија.
„Не тангирају ме. Заиста ме то не додирује. Није свеједно када се човек нађе у тој ситуацији, када твоје фотографије објаве на Фејсбук страници која има неколико хиљада пратилаца. Да ли су то ботови или реални људи, није ни битно. Али није свеједно, јер ту фотографију може свако да тумачи на свој начин“, закључује он.
Цео интервју са Савом Мајсторовим можете погледати на на сајту prva.linija.nuns.rs.
Прочитај још: Јелена Обућина: Претње се морају пријавити
