By За три године рада актуелног сазива одборника и одборница Скупштине општине Пријепоље Едиб Кајевић, одборник Странке демократске акције Санџака, која није део владајуће коалиције, скоро на свакој седници имао је предлоге за допуну дневног реда.
Од тих предлога допуна дневног реда, двије допуне су усвојене као такве. Једна се тицала извештаја о утрошку средстава током ванредне ситуације, а друга се односила на забрану изградње минихидроелектрана у општини Пријепоље – каже Кајевић.
Дневни ред су на већини седница желели да допуне и одборници из редова локалне Демократске партије Санџака, који кажу да они који врше власт једноставно не желе да одвоје време како би чули другачије мишљење.
Оно што имате да кажете, да предложите, поручите, можете да изнесете кроз расправу, кроз тачке, али нема могућности да проширите и допуните дневни ред. Оно што је важно јесте да грађани чују, бар у та два минута која су вам на располагању да образложите допуну, шта је то што бисте желели да промените, о чему мислите да треба у том тренутку да се расправља – истиче Рахим Ровчанин из ДПС-а.
Од 41. одборника и одборнице у Скупштини општине Пријепоље, једини стални опозициони одборник је Едиб Кајевић из Странке демократске акције, док су одборници свих осталих странака директно или индиректно у неком временском периоду биле део власти или опозиције.
Тако је и са актуелним потпредседником СО Пријепоље Станком Кијановићем.
Ја сам на почетку био део владајуће већине, па сам отишао у опозицију. То се десило зато што нисам могао да прећутим неке ствари за које сматрам да се раде супротно вољи грађана. Ја ћу увек на то да реагујем, било да сам у опозицији или позицији. Кад су ме, што би се рекло, политички рехабилитовали, ја сам и тада рекао, да без обзира да ли седим у редовима опозиције или позиције, да ћу увек имати критички став према нечему што сматрам да није уреду – истиче Кијановић.
Самостални одборник Оливер Мрдаковић испред покрета “За чисто Пријепоље” истиче да је због погрешног односа власти према предлозима који долазе од опозиције разочаран својим учинком у Скупштини, јер сматра своје ангажовање узалудним.
Ја сам молио, предлагао, критиковао… За све што сам критиковао сам нудио и друга решења, јер нисам од оних који критикују, а ни сами не знају како би поступили. Није се десило ниједном да ме неко позове и пита како би ја неке проблеме решио или да се мој предлог усвоји – истиче Мрдаковић.
Одлучивање у складу са партијским или интересима грађана?
Предлози опозиције у пријепољском парламенту, по правилу, гледају се са подозрењем и углавном одбацују без претходне дискусије, чак и онда када иду у прилог грађанима и када се и одборници владајуће већине лично слажу са њима.
Допуна дневног реда опозиционог одборника Едиба Кајевића о доношењу одлуке о забрани изградње минихидроелектрана на територији општине Пријепоље је прихваћена, али након партијског усаглашавања, одборници нису гласали за овај предлог.
Занимљиво је да је већина њих мени након скупштине рекла да подржава тај предлог, у неком тренутку ће они и гласати за њега, али да су странке утицале да се сада таква одлука не донесе. Дакле, имамо ситуацију да су одборници са једне стране власници мандата, а са друге стране, да не могу слободно да искажу своју вољу – истиче Едиб Кајевић.
Сличног мишљења је и самостални одборник Оливер Мрдаковић, који каже да би, ако сваки одборник не одлучује слободно по својој савести, већ парламентом управљају странке, самим тим, било довољно да у овом важном телу седи само по неколико представника странака које су прешле цензус и спроводе њихове замисли и вољу, због чега се залаже за смањење броја одборника и функционера.
Нажалост, можда ће ово звучати мало грубо, али многи се не служе својом главом, већ одлазе у те веће центре по своје мишљење, које преносе на локал. Сложићете се да нико, ама баш нико не може наше проблеме да решава, нити их ко боље зна, од нас самих, због чега треба ми сами овде и да их решавамо. Ако треба да ми идемо у Министарство екологије да би нам они затрпали смеће, онда је то катастрофа, јер то смо могли и ми сами да урадимо – закључује Мрдаковић.
Јавни интерес је, како на националном, тако и на локалном нивоу, постао параван иза кога се, често, скривају лични и партијски интереси.
Као опозициони одборник савршену идеју да изнесете – нема смисла, јер већ извршна власт предложи скупштини шта треба на ком засједању, шта је планирано – и то је то. Можете бити Никола Тесла и предложити било шта, али тешко да може да прође мимо плана извршне власти – закључује Ровчанин.
Иако је основна функција опозиције да буде коректор власти, да указује на пропусте и предлаже алтернативна решења, опозициони одборници су, кажу, спремни да подрже добре предлоге владајуће већине.
Најгора је ствар кад ти изађеш из скупштинске сале представници већине кажу: „Оно ти је добро, оно ти је паметно…“ Али сачекајте људи, ја нисам дошао овде да будем опозиција некоме персонално, партијски, да будем опозиција интересима грађана – већ лошим идејама, лошем раду. Ако је нешто добро, не са једном, већ са обе руке подржавам – каже Оливер Мрдаковић из покрета За чисто Пријепоље.
Нејасна црта између власти и опозиције грађане и грађанке који прате рад локалног парламента збуњује, па стичу утисак да у пријепољској скупштини тренутно влада једноумље – оно што се предложи од стране владајуће већине, по правилу се усваја.
Било је случајева да су одређене тачке дневног реда и повучене, након што су опозициони одборници указали да нису у складу са законом, јер вођени чињеницом да се усваја све што је предложило Општинско веће, одборници владајуће коалиције те предлоге и не доводе у питање и гласају по аутоматизму.
Видели смо то и на примеру око доношења одлуке око куповине земљишта за Јавно комунално предузеће „Лим“. Одлука је најављена као хитна, а предложена на начин да као таква не може да се спроведе. Након што је повучена са дневног реда, требало је пола године да тако хитна одлука поново дође на дневни ред.
Фали квалитетна расправа. Приметан је утицај странака са локала и централа странака, тако да практично се ни доносиоци одлука на локалу пуно не питају и не могу да утичу на промене таквих одлука. Имали смо нпр. случај са ланчаницама на Лиму, које ни дан данас не служе намени. У једном тренутку је морало да дође до промене њихове локације да би се платило добављачу и то је свима било јасно, а ево две године након што је она постављена, апсолутно нема своју сврху. Укупно око 30 милиона динара је бачено, а то се наводило као капитална инвестиција. Дакле, са једне стране имате притисак са локала, а са друге притисак централа странака, што је резултирало доношењем одређених одлука, које су по мени биле погрешне и које су негативно и штетно утицале на буџет локалне самоуправе – упозорава Кајевић.
Обећања у кампањи ≠ постизборна реалност. Где су ту грађани?
Кад се крене у кампању, грађанима се прича једно, обећава решавање дугогодишњих проблема, бољи живот у уређенијој заједници, а онда се кроз буџет и друге скупштинске одлуке дефинишу одређени пројекти који врло често нису у интересу грађана. У свакодневном доношењу одлука, грађани и грађанке се не питају нити консултују за мишљење.
Мени је јасно, власт формира буџет, она доноси списак пројеката који ће да се реализују, али приликом таквих одлука, мора се више разговарати са грађанима. У неким срединама се анкетирају грађани, постави се она гласачка кутија, па они доставе предлоге пројеката. Овде се то покушало једном и ниједан од тих пројеката није у буџету – истиче Кајевић.
Мрдаковић с друге стране каже да су предизборне кампање постале арена за трговину гласовима, који се купују асфалтирањем и насипањем локалних путева, што отвара пут за злоупотребу општинског буџета.
Са таквим радом се корумпирају грађани. Уцењујемо их у смислу – асфалтираћемо вам 50 м пута, а ви мени обезбедите 50 гласова. Грађански покрет „За чисто Пријепоље“ жели да постоје јасни критеријуми где ће сваки грађанин моћи да види кад ће добити асфалт – прецизира Мрдаковић.
Због чега се глас опозиције не чује?
Опозиција као представник грађана јесте битна и битно је да је што снажнија, због контроле рада власти и због доношења бољих одлука. Међутим, у парламентарној пракси и на нивоу локалних самоуправа и на нивоу Републике, глас опозиције се не чује из два разлога: први је што опозициони одборници нису у довољној мери заступљени у скупштинским клупама, а други што владајућа већина не жели да чује, а камоли уважи њихово мишљење.
Иако су незадовољни третманом у локалном парламенту од стране владајуће већине, постоји толеранција у времену које је на располагању опозиционим одборницима да образложе своје предлоге и сугестије.
Када дискусије иду у правцу да се вређају одборници, да се говори нешто што није примерено, наравно да се одборник прекида, али ја нисам имао ситуацију да износим неки свој став за скупштинском говорницом и да будем прекинут. Када се припремате, знате којим временом располажете и уклопите се у то, али увек можете да рачунате и на неко додатно време у коме можете да завршите мисао. Једноставно, пословник о раду вам је дао време које зависи од броја одборника у скупштини и ви према томе уклапате и своју дискусију – каже Кајевић.
Укључивањем грађана у процес одлучивања о питањима која су битна за живот локалне заједнице показује се отвореност, демократичност и спремност локалног парламента да уважи мишљење оних који су им поверили мандат. С обзиром на тренутно стање, нема изгледа да ће се у скорије време стање поправити.
