By У време када се сви трудимо да будемо што успешнији, када су рокови и стрес постали саставни део живота, често се заборавља на важност бриге о менталном здрављу. О њему се углавном мисли тек када дође до појаве проблема, а тада је од кључног значаја подршка блиских особа и разговор са њима, а у случају да то не помогне, могућност обраћања за помоћ стручним особама.
Добро ментално здравље не значи само одсуство психичких потешкоћа, већ је то значајан сегмент општег здравља, руку под руку са физичким здрављем особе.
Ментално здравље представља стање општег благостања, у коме особа успешно може да оствари своје пуне капацитете, да излази на крај са неким свакодневним животним ситуацијама, стресорима, да је у стању да ради продуктивно и да је способна да доприноси себи и својој заједници. Отац психологије Сигмунд Фројд каже да је ментално здрава она особа која је у стању да воли и ради – истиче психолошкиња у Општој болници Пријепоље Бојана Бајић.
Када особа има проблем са менталним здрављем, не значи аутоматски да је присутан ментални поремећај, већ да пролази кроз веома стресан или тежак период.
За помоћ нам се обраћају особе када се суочавају са неким великим животним кризама, као што су губитак блиске особе, развод брака, проблеми на послу, егзистенцијални проблеми, код физичких дисфункционалности које су изазвале проблеме на психичком плану или кад особа има неку акцидентну ситуацију, коју не може самостално да превазиђе. Тада долази до првих симптома попут нелагодности, напетости, анксиозности, поремећаја сна… Када ти симптоми трају неко време и својим интензитетом доводе до једне дуже менталне непријатности, која почиње да угрожава и односе са другим људима, онда врло вероватно можемо рећи да постоји неки проблем или поремећај менталног здравља, који захтева адекватан третман и пажњу од стране стручњака – иатиче Бајић.
За помоћ се обраћају и особе које имају проблема са болестима зависности, деменцијом, анксиозно-депресивним поремећајима, док се особе са различитим облицима психоза углавном јављају након неких испада у понашању, често уз наговор и подршку блиске особе. Предрасуде су мање него раније, али и даље постоје.
Психијатријски пацијенти се нажалост још увек суочавају са одбацивањем, и то врло често од блиских особа, породице, и буду препознати и окарактерисани од стране друштва као упадљиви, чудни, некада опасни по околину или мање вредни, а заправо то су пацијенти као и сви други пацијенти који имају неки здравствени проблем и мислим да би брига о менталном здрављу требало да буде подједнако заступљена као и третман особа које имају неки други здравствени проблем – истиче Бојана.
Стигматизација особа са психичким потешкоћама може одвратити грађане и грађаке од посете стручним лицима када се суоче са неком великом стресном ситуацијом или животном кризом коју не могу самостално лако да превазиђу. Важно је радити на рушењу ових штетних стереотипа, јер се уз психолошку подршку може превенирати развој озбиљнијих психичких проблема или поремећаја и очувати добро ментално здрвље.
