By Физичке, емоционалне и друштвене промене могу учинити адолесценте и младе осетљивим на проблеме повезане са менталним здрављем, што може утицати на односе са породицом и друштвом, учење, злоупотребу алкохола и дрога, изазвати здравствене проблеме и суицидалне мисли. Лоше ментално здравље може довести до друштвене искључености и онемогућити младе да остваре своје потенцијале, због чега је важно на време реаговати и потражити помоћ и подршку.
Добро ментално здравље је једнако душевном благостању, у коме се особа успешно прилагођава неким захтевима окружења без изражених потешкоћа. Због убрзаног психофизичког развоја и бројних изазова са којима се суочавају, младе особе су у посебном ризику када су у питању проблеми са менталним здрављем.
Млади тешко долазе до запослења и тешко се осамостаљују, што представља велики изазов за њих. Најчешће долази до миграција млађег становништва, али исто тако, неки тај проблем безуспешно покушавају да реше злоупотребом дрога и алкохола. Што се тиче психичких проблема, то су најчешће отуђеност, егоцентризам, усамљеност… Треба такође знати да није сваки проблем знак поремећаја или болести, као и да већину тих проблема млади људи успешно решавају самостално или заједно са својим вршњацима, наставницима или неким стручним лицима – каже професорица психологије Маида Подбићанин.
У понашању ђака проблеми са менталним здрављем се најчешће огледају у непримереном понашању и избегавању свакодневних обавеза.
Често у школи су то неоправдана изостајања са наставе, лоша комуникација, поремећаји спавања, поремећаји исхране. Они најчешће долазе до изражаја крајем адолесценције и почетком одраслог доба. Најзаступљенији су анксиозни поремећаји, који се могу врло успешно лечити уколико се на време уоче и ради се са стручним лицима. Затим су чести поремећаји исхране, болести зависности, а некад у неким ретким случајевима се јављају и психотичне епизоде, које могу указати на неке теже душевне болести – истиче психолошкиња Подбићанин.
Ови поремећаји се најчешће дешавају приликом преласка са једног на други ниво образовања, због промене вршњачке групе, али и захтева и притиска које намеће нова радна средина. Сервиси подршке који су им доступни често нису прилагођени њиховим потребама.
Не можемо рећи да млади воле да одлазе у неке институције које су јавне и званичне, везане за ментално здравље. Више воле места која су им доступна и људе који су из њима познатог окружења. Управо на таквим местима и треба пружати подршку, као што су то школе, различите омладинске организације и удружења… Охрабрује чињеница да су млади људи све спремнији да говоре о својим проблемима и да разговарају о тешкоћама које имају – истиче Подбићанин.
Професорица Подбићанин поручује да није срамота затражити помоћ, јер што се проблему раније посветимо, већа је шанса да ће се лакше и брже решити. Први корак на том путу је отворен разговор са блиском особом којој верујемо или са стручњацима у области менталног здравља.
