By Према званичним подацима Светске здравствене организације скоро 5% становништва Србије болује од депресије, међутим, процена је да је много више оних који никада нису потражили стручну помоћ. Депресију карактерише осећај сталне туге, умора, губитка задовољства у стварима у којима смо раније уживали и у великој мери може утицати на свакодневно функционисање особе. То је поремећај менталног здравља који се успешно лечи, међутим, често је неопходна помоћ психолога или психијатра.
На појаву депресије могу утицати различити психолошки и социолошки фактори, стрес, велики губици са којима особа не може лако да се избори. Чешће погађа жене него мушкарце и најзаступљенији је поремећај менталног здравља.
Туга је део универзалног људског искуства, ту је да обогаћује нашу свакодневну перцепцију. То је једна нормална реакција на једну животну ситуацију којој смо изложени. Тек онда када туга својим интензитетом и трајањем превазиђе онај реалан узрок којим је изазвана, када особа изгуби контролу и могућност компензације, тада долази до првих симптома, до тог патолошког депресивног расположења, тек тада можемо говорити о великом депресивном поремећају – објашњава психолошкиња у Општој болници Пријепоље Бојана Бајић.
Велики депресивни поремећај може трајати недељама или месецима, довести до злоупотребе алкохола и дрога, али и суицидалних мисли и дела. Симптоми су различити, али код већине је присутно неколико карактеристичних.
Рано јутарње буђење, где се особа буди уморна и исцрпљена и извештава као да није ни спавала. Карактеристичан је губитак задовољства и животне радости за ствари које су до тада можда биле угодне. Ту је и поремећај исхране, који се креће од потпуног недостатка апетита, до појачаног апетита и преференције најчешће угљених хидрата. Долази до поремећаја либидозне енергије, пада опште енергије. Ту су и они телесни симптоми, попут присуства свакодневних интензивних главобоља, по типу тесног обруча око главе, болова у стомаку, грудима – прецизира Бајић.
Промене су присутне и на пољу учења и интелектуалних способности, а често долази и до промене слике о себи.
Приметан је пад пажње и концентрације и немогућност особе да се сконцентрише на неки посао или задатак, који је до тада без проблема обављала. Запажају се и проблеми са памћењем, и оно што је карактеристично, још за депресивни поремећај, јесте свакако тај негативни доживљај себе, једна негативна антиципација како прошлих, тако и будућих догађаја, један снажан и доминантан осећај кривице, као и могуће присуство суицидалних мисли, идеја и потребе за самоповређивањем. Код младих људи депресија може да буде потпуно замаскирана, да се испољава кроз неке поступке резигнације и иритабилности, хтероагресивне реакције, које су најчешће испољене према родитељима, браћи и сестрама, професорима, вршњацима, или кроз аутоагресивно испољавање – импулс за самоповређивањем – истиче психолошкиња Бојана Бајић.
Она додаје да је важно да особе које препознају неки од симптома потраже стручну помоћ.
Захваљујући психотерапији и лековима, врло брзо може доћи до редукције симптома, али и потпуног оздрављења или бар савладавања вештина које ће особи са присуством неког облика депресије омогућити продуктиван и нормалан живот.
