By Широм света 2. децембра обележава се Међународни дан укидања ропства, у знак сећања на усвајање Конвенције Уједињених нација за сузбијање трговине људима и експлоатације проституције 1949. године. Овај важан датум обележиће и чланице Антитрафикинг мреже, међу којима је и Форум жена Пријепоља.
Иако се у члану 4. Универзалне декларације о људским правима каже да нико не сме бити држан у ропском односу и да је забрањен сваки облик ропства и трговине робљем, проблем трговине људима, као облика савременог ропства, погађа годишње милионе жена, деце и мушкараца.
Модерно ропство је и даље општеприсутно, што и статистика јасно показује. У 2022. години идентификоване су 62 жртве трговине људима, од чега је 40% деце. Међутим, ми верујемо да је права бројка и десетоструко већа, а да бројне жртве трговине људима остају неидентификоване – каже Светлана Шарић, координаторка АТ Мреже.
Ове године закључно са 1. децембром регистроване су 54 жртве трговине људима, од чега је 37 жена и 17 мушкараца. Малолетне су 33 особе, што је више од 61%. Трговина људима има више облика, а најзаступљенија је сексуална експлоатација, након чега следе принудно просјачење, принуда на вршење кривичних дела и принудни бракови, показује статистика Центра за заштиту жртава трговине људима.
Најлакши начин да се уђе у трговину људи јесте радна експлоатација, односно наседањем на примамљиве огласе за посао. Када особа уђе у ланац трговине људима, буквално као да је ушла у робовласнички однос, јер она практично ради за трговца, ради за све те људе који су у њеном окружењу, а нема начина да се из тога самостално извуче – истиче Снежана Даскаловић, програмска координаторка у Удружењу “СОС Власотинце“.
У највећем ризику да постану жртве трговине људима су деца.
Деца немају довољно информација о томе шта је трговина људима, шта је ланац трговине, како се сачувати да у њега не уђу. Не окривљујемо родитеље, али сматрамо да су они негде ван свега тога, у смислу свог радног ангажовања и презаузетости другим пословима. Сматрамо да сада највећа опасност по децу вреба на друштвеним мрежама – закључује Даскаловић.
Због тога чланице АТ мреже већ годинама кроз радионице у школама разговарају са децом о овом великом друштвеном проблему, а раде и на подизању свести јавности како да препознају и реагују на различите облике трговине људима.
Све организације раде уличне акције и на тај начин едукују локално становништво да буду свесни проблема трговине људима, да се у сваком граду препозна жртва трговине људима и скрене пажња особама у ризику – каже Светлана Шарић.
Снежана Даскаловић додаје да се на уличним акцијама деле пропагандни материјали са јасним објашњењима шта је трговина људима као облик савременог ропства, како се улази у ланац трговине, на шта треба обратити пажњу да се не би доспело тамо одакле се заправо врло тешко излази.
Антитрафикинг мрежа је настала 2001. године и броји 10 чланица: „АСТРА“ Београд, „СОС телефон за жене и децу жртве насиља“ Власотинце, „Независни женски центар“ Димитровград, „Одбор за људска права“ Врање, „Центар за девојке“ Ниш, „ПАОР“ Зрењанин, „Центар за девојке“ Ужице, „Тернипе“ Пирот, „ЛИНК“ Сомбор и „Форум жена Пријепоља“.
