Недостатак информација, али и подршке, пажње и разумевања током боравка у породилишту појачава забринутост готово сваке жене која је одлучила да се оствари у улози мајке, показују подаци истраживања које су пре два месеца на териорији Златиборског округа спровели Удружење „Старт хаб“ из Косјерића и Телевизија Форум у оквиру пројекта „Препородилиште“. Једнако важна је и подршка након изласка из породилишта, подсећа специјалисткиња психијатрије др Весна Милетић.
Истраживање је показало да је поред квалитетне медицинске помоћи лекара и бабица на порођају од изузетног значаја и адекватан однос према трудници, који подразумева поштовање, подршку и добру информисаност.
То су људи који су стручни, који имају искуства, и наравно да њихове речи и сугестије труднице највише примају к знању и емотивно их доживљавају. Чак ће у том свом страху пратити и њихове изразе лица, тон којим им се обраћају… Врло је битно да добије од медицинског особља подршку и емотивну и стручну – истиче специјалисткиња психијатрије др Весна Милетић.
Током трудноће жена често стрепи од различитих компликација, одлазећи на ултразвуне прегледе и ишчекујући резултате различитих анализа и тестова, због чега може бити посебно осетљива.

Какав ће бити порођај, како ће ићи сам ток трудноће, поготово ако је трудноћа асистирана или ризична..? Трудница се свакодневно сусреће са разним питањима. И то да ли ће родити здраво дете, да ли ће се снаћи у улози мајке, да ли ће имати адекватну подршку породице и партнера, да и ће успети да одговори на све захтеве који ће се пред њом у том моменту отворити. То донекле баца сенку на тај период среће који жену очекује услед рађања новог живота и добијања новог члана породице – каже др Милетић.
Поред радости коју беба уноси у сваки дом, добијање новог члана породице може бити изузетно стресан период за нову мајку.
У том периоду среће се са низом промена, како биолошких, пре свега хормонских, тако и психосоцијалних. То је један од њених најосетљивијих, односно највулнерабилнијих периода, тако да је психолошка подршка изузетно потребна и важна – истиче докторка Весна.
Саосећање и разумевање партнера и других чланова породице је од суштинског значаја за породиљу.

Партнер треба обавезе да подели са својом супругом, не само ооко бебе, већ и око других ствари. Такође и породица. Трудници или породиљи треба омогућити одмор и квалитетан сан, а исто тако и дружење са пријатељима, да јој се прекине осећај изолованости и да је њен живот сада као у неком кавезу. Оно што ми је остало у сећању јесте када је један наш професор питао: “Шта је то најбоље што отац може пружити свом детету?” Нико није давао баш тачан одговор. Било је ту и тамо неких приближних, а онда је он одговорио: “То је да воли његову мајку!” Значи најважнија је ипак љубав и подршка партнера, улазак у брак и партнерски однос са једним зрелим размишљањем и очекивањем и уз љубав, као главни мотив – закључује докторка Весна.
Докторка Милетић додаје да не треба беба да окупира сву пажњу целе породице, већ да је неопходно посветити се и породиљи и помоћи јој да превазиђе евентуалне емотивне и психолошке потешкоће које се могу јавити у постпорођајном периоду. Уколико ове потешкоће потрају дуже и жени онемогућавају нормално функционисање, не треба се либити ни стручне помоћи, која је потребна у просеку свакој петој породиљи.


