By Постпорођајна депресија у просеку погађа једну од седам жена, а карактерише се интензивним осећањима туге, немоћи и безнадежности, повлачењем и незаинтересованошћу за околину. Симптоми се најчешће јављају у првих неколико недеља након порођаја, а специјалисткиња психијатрије др Весна Милетић истиче да их не треба занемаривати, већ потражити помоћ и подршку од блиских особа, али и стручњака у области менталног здравља.
С обзиром на то да трудноћа и порођај доводе до значајних хормонских промена код мајке, нормално је да се јаве емотивни проблеми. Животне навике се значајно мењају, присутан је умор, очекивања и притисци који долазе од других, што код жене може изазвати збуњеност и емотивну тескобу.
Нормално је да код 70-80% трудница дође до појаве периода који се стручно зове “беби блуз”, када су жене непосредно после порођаја под стресом, напете, забринуте, делују по мало изгубљено… Сви у породици се радују новом члану, а оне осећају као неку стрепњу, не осећају баш у првом моменту ту радост. То је нормално стање и највише је под утицајем хормона, пошто после порођаја долази до наглог пада естрогена и прогестерона, али је пролазног карактера – каже специјалисткиња психијатрије др Весна Милетић.
За превазиажење овог стања најбитнија је подршка и разумевање од стране партнера и околине. Уколико ипак дође до појачавања симптома, страх и притисак почну да нарастају, а жена осети немогућност емотивног одговора на бебине потребе, вероватно је да се ради о постпорођајној депресији.
Јављање несанице, раздражљивости, плачљивости која је некада необјашњива, нерасположења, чак и неког осећаја неадекватности, изолованости, напуштености, неразумевања од партнера… Свака сугестија са стране може да се тумачи као нека критика, као напад на њену личност. То се већ може сматрати депресивним поремећајем – истиче др Весна и додаје да се само 20 до 25% жена са таквим симптомима обраћа стручној особи, и то најчешће на наговор других чланова породице или пријатеља.
Докторка упозорава да у тим тренуцима може доћи до изражаја све оно што није ваљало у породичним и партнерским односима, а уколико после недељу или две емотивна тескоба код жене не почне да слаби, важно је потражити помоћ стручњака.
Неприхватњиве мисли о повређивању бебе, мисли да жена не треба никоме, да је неспособна за све, за дете, мужа и да је најбоље да је нема, ни ње ни детета – е то су већ знаци озбиљног упозорења и тада се обично јављају за стручну помоћ. Наравно, она је тада и неопходна – закључује др Милетић.
Поред психолошке помоћи често је неопходно укључити и лекове.
То је у овим тежим случајевима које сам навела. У том моменту жени пролази кроз главу и то да може бити стигматизована, на неки начин оцењена као неспособна, ненормална… Због тога се фармакотерапија избегава, али некада је неопходна за успешно превазилажење проблема – каже докторка Милетић.
Најтежи облик постпорођајне депресије је постпартална психоза, која погађа 1 до 2 од хиљаду жена, често укључује халуцинације и представља хитну психијатријску ситуацију, будући да постоји велики ризк од повреде себе или бебе.
