Рад Основног суда у Пријепољу кроз призму председнице суда: Предмета много – судија мало

Рад Основног суда у Пријепољу кроз призму председнице суда: Предмета много – судија мало

Рад Основног суда у Пријепољу у 2023. години обележило је смањење броја нерешених предмета који се преносе из претходног периода, али са друге стране и повећање прилива нових предмета, што показују статистички подаци које је у разговору за наш портал изнела председница Основног суда у Пријепољу Ана Пејовић. Она сматра да је оптерећеност судија битан фактор који утиче на дужину трајања судских поступака. Ако је судити по броју жалби, грађани и грађанке Пријепоља су у великој мери задовољни радом суда.  Са председницом Основног суда разговарали смо о овим, али и другим питањима везаним за рад овог суда.

Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, који је ступио на снагу 2014. године, формиран је Основни суд у Пријепољу, за општине Пријепоље, где се налази седиште суда и Нова Варош где је смештена његова судска јединица. Истим законом регулисане су надлежности основних судова.

Одлуком о измени броја судија Високог савета судства из октобра 2022. године предвиђено је да Основни суд у Пријепољу, заједно са председником суда, има укупно 11 судија. 

Тренутно овај суд има осам судија и константно има мање судија од предвиђеног броја. У току је конкурс за избор још двоје судија што би требало да допринесе ефикаснијем раду суда” – каже председница Основног суда у Пријепољу Ана Пејовић која је на тој позицији од јула 2023. године.

Расте број примљених, али и решених предмета…

На крају сваке године ми радимо један годишњи извештај. Ти подаци су свима нама доступни тако да можемо да их поредимо са претходном годином, можемо да видимо у ком правцу иде суд, на чему треба радити, да ли постоји неки простор за унапређење рада, а наравно тога увек има” – каже председница Ана Пејовић и додаје.

Ана Пејовић, председница Основног суда у Пријепољу

Када говоримо о предметима који су пренети из претходне (2022) године у 2023. годину видимо да је негде око 1.000 нерешених предмета мање пренето него што је пренето претходне године. Међутим, прилив предмета је био већи у 2023. него у 2022. години тако да је укупно у раду у прошлој години било негде око 8.700 предмета” – истиче Пејовић.

Поређења ради, у претходној години укупно је у раду било 7.900 предмета. Значи, без обзира што је забележен мањи број пренетих предмета, већи је био прилив и било је више предмета у раду.

Оно што је добро јесте да је 2022. године, када сам и ја дошла у суд, изабрано четворо нових судија, који су ступили на дужност. Већи број решених предмета управо је резултат што је повећан број судија Основног суда у Пријепољу. Када говоримо о решеним предметима, укључујући и пренете предмете, за око 2.000 је мање пренето предмета него претходне године. У погледу броја решених предмета ситуација је задовољавајућа у овом тренутку. Међутим и даље постоји оптерећеност судија бројем предмета” – каже Ана Пејовић.

Број предмета по једном судији

Постоје одређени статистички критеријуми по којима по једном судији, на месечном нивоу, дође око 44 предмета. Говорим за 2023. годину. Међутим, различит је број предмета код судија који суде кривичну материју и оних који суде парничну материју. Већи је број предмета који суде парничну материју. Када је у питању судска јединица у Новој Вароши, тамо тренутно немамо распоређеног сталног судију, већ се распоређују на годишњем нивоу и то одређује председник суда. Значи судије у Пријепољу иду у судским данима и суде у Новој Вароши” – објашњава председница Основног суда у Пријепољу.

Поредећи друге основне судове у Златиборском округу Пејовић каже да рецимо суд у Прибоју има значајно мање предмета него у Пријепољу, али сматра да та поређења нису меродавна, јер сваки суд је прича за себе. Према њеним речима  протеклих година у Основном суду у Пријепољу највише судских поступака вођено је у парничној материји.

Њих има преко 4.000. Имамо доста и оставинских предмета зато што се ти поступци покрећу пред судом без обзира што се ти поступци уступају јавним бележницима ипак морају проћи кроз суд и бити забележени у неку евиденцију. А има и оставинских предмета које мора да реши и суд. Ту пре свега мислим на предмете са иностраним елементом. Наравно, заступљени су и предмети из кривичне материје” – каже Пејовић.

Дужина трајања судских поступака

Један од битних фактор који утиче на дужину трајања судских поступака јесте оптерећеност судија. Међутим, оно што највише утиче на дужину трајања једног поступка јесте сложеност предмета спора, односно зависи од предложених доказа, понашање учесника у поступку, да ли се странке одазивају на позиве суда, да ли достављају поднеске у законом предвиђеном року, да ли судија примењује правила о прописној дисциплини. То су све фактори који утичу на дужину трајања”- наводи Пејовић.

На дужину трајања једног судског поступка раније је утицао недостатак тумача за босански језик, на који имају право припадници бошњачког народа који живе у Пријепољу. 

Тренутно немамо великих проблема по том питању, јер имамо тумача за босански језик. Свакако да и то понекад утиче на дужину поступка. Међутим, постоје тачно прописани услови када се дозвољава тумач, а у којим случајевима не тако да суд тренутно нема неких већих проблема у погледу босанског језика” –  истиче Пејовић.

Дешава се често да судија који води један судски поступак после извесног времена, а пре завршетка спора оде у пензију или из оправданих разлога направи дуже одсуство. Случај тада преузима други судија.

У случају да дође до промене поступајућег судије или промене Већа, главна расправа односно претрес почиње изнова и то такође одуговлачи поступак. Зато је добро да постоји једна сталност у броју судија, да буде што мање измена годишњег распореда да би судија онај предмет који је поче да суди на крају и завршио, јер је то најбоље и за суд и за странке, односно учеснике у поступку и уопште за ефикасност”- каже Пејовић.

Суд посебно води евиденцију о старим предметима, наводи председница суда.

Старим предметима се сматрају они предмети којим по иницијалном акту поступак траје дуже од три године од дана подношења иницијалног акта. Суд води рачуна и о предметима који су старији од пет година или десет година. Редовно се доноси програм решавања старих предмета где се тим предметима даје приоритет у решавању. Када говоримо о подацима за претходну годину, на почетку године имали смо око 200 таквих предмета. Међутим, током године многи предмети су добили статус старих предмета тако да је то увек нека жива материја и без обзира што смо у 2023. години решили укупно већи број предмета, тај број старих предмета се на крају повећао. Оно што је битно, имамо образложење из којих разлога је то повећано. Конкретно у 2023. години повећано је због делегације надлежности на пример Првог основног суда нашем суду, оних тзв. банкарских предмета који су у 2023. години постали стари предмети. Те предмете судије управо решавају и ја очекујем да ће тај број бити у неким границама и да ћемо смањити тај број предмета у овој години” – оптимиста је Ана Пејовић.

Сарадња са другим институцијама

Као изузетно важну карику у раду Основног суда у Пријепољу Пејовић истиче добру међу институционалну сарадњу. 

Моје искуство је веома позитивно. Имамо веома добру сарадњу, како са тужилаштвом тако и са полицијом, наравно и са Центром за социјални рад. Увек има простора за унапређење те сарадње. Заједнички се трудимо да примењујемо Законе што боље и да будемо што ефикаснији” – истиче председница суда.

Квалитет рада судова потврђује се бројем  потврђених судских одлука надлежних  виших судова. За одлуке Основног суда у Пријепољу надлежан је Виши суд у Ужицу као и Апелациони у Крагујевцу у зависности од врсте одлука.

У претходној години по жалбама је разматрано 450 до 500 предмета. Подаци говоре да је било 70 одсто потврђених пресуда што сматрамо једним добрим резултатом, док је око 18 одсто укинутих одлука првостепеног суда у Пријепољу. Остале су делимично укинуте или делимично потврђене” –  објашњава Ана Пејовић.

Један од начина на који грађани могу утицати на убрзање поступка су и притужбе на рад суда и поступајућих судија. По притужбама грађана поступа председник суда.

Мислим да је у судству тај део који се односи на притужбе добро регулисан. Регулисани су рокови у којима мора да се одговори на притужбу. Регулисан је и надзор над тим одговором тако што се одговори редовно достављају председнику непосредно Вишег суда и Високом савету судства и Врховном суду на крају године. Ми смо у претходној години имали 15 притужби на рад суда и поступање судија. Најчешће притужбе су поднете из разлога заказивања рочишта. Једноставно, људи очекују да се ефикасније решавају ти предмети” – каже Пејовић.

Она сматра да свако ко и најмање посумња у рад суда или поступајућег судије има право на притужбу.

Њих увек треба разматрати озбиљно, јер не одлучује се неко на притужбу тек тако, без обзира на то што то нама, по процедури, не спада у хитне предмете, ипак се ту решава неко животно питање и то је за неког човека од животне важности тако да ја разумем те притужбе које су поднете. Судије се труде да заказују што више суђења, да решавају што више предмета како би на тај начин ушли у неки лагани период”- наводи председница Основног суда у Пријепољу.

Према речима Ане Пејовић, уколико постоје околности које доводе у сумњу пристрасност судије, странка у поступку може захтевати његово изузеће. Изузеће судије би требало да допринесе објективном и непристрасном суђењу, мада га странке често злоупотребљавају, посебно у извршном поступку и парницама, ради куповине времена.

Закон даје могућност да се тражи изузеће судија у одређеним случајевима, а и судија има могућност, уколико види да у предмету постоје неки разлози који доводе у сумњу његову непристрасност, да поднесе захтев за искључење, односно да не поступа у том предмету. У нашем суду се подносе ти захтеви и о њима одлучује председник суда. Иако рад Основног суда прате Виши суд, затим Апелациони суд као и Врховни суд,  нама је наважнији суд грађана, јер је то нека последња инстанца у том целом поступку када се тражи правда и веома нам је битно да и грађани имају поверења у суд” – завршава разговор председница Основног суда у Пријепољу Ана Пејовић, која је на тој функцији од јула 2023. године.

Према њеним речима укупан рад судова не зависи само од рада судија већ и од осталих запослених. Као изузетно важну ствар истиче добру сарадњу са локалним медијима, који према њеним речима имају веома битну улогу у информисању грађана и грађанки о раду Суда. Као позитиван пример навела је нашу идеју да кроз овакав текст прикажемо рад Основног суда у Пријепољу који је ове године обележава 20 година од оснивања.

Антрфиле

Надлежности Основног суда

Основни суд у првом степену надлежан је да суди за кривична дела где је предвиђена новчана или казна затвора до десет и десет година, осим уколико за поједине од њих није надлежан други суд. Такође, овај суд је надлежан и у грађанско споровима, стамбеним споровима, споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа, као и о правима, обавезама и одговорностима из радног односа.  На овом суду се решавају и спорови о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом. Поред тога, Основни суд пружа грађанима правну помоћ, међународну правну помоћ ако није надлежан други суд и врши друге послове одређене законом.

                                 

Одређивање броја судија

“Када говоримо о функционисању суда, оно се мало разликује у односу на функционисање других институција тако да се посебно одређује број судија и то одређује Високи савет судства на основу неких општих мерила, где је један основни критеријум, поред неких додатних критеријума, број предмета који се прима, односно колики је прилив, колико их је решено, а колико њих је остало нерешено. То је нешто по чему се одређује број судија. А посебно се одређује број особља у суду, а то одређује сама судска јединица у сагласности са Високим саветом судства  и министарство” – објашњава поступак Ана Пејовић.

                                    

                        

Подели на мрежама

Related Articles