By У Музеју у Пријепољу уприличена је промоција књиге „Рођен сам да вјерујем“ младог аутора Уроша Јоксимовића из Берана. Урош од рођења живи са церебралном парализом, али га то није спречило да пронађе начин да своје мисли и осећања преточи у књигу. Промоција у Пријепољу била је прилика да се говори не само о књизи, већ и о снази, вери и животу њеног аутора.
Урош Јоксимовић рођен је 2006. године у Беранама, а од рођења живи са церебралном парализом. Ипак, његове животне околности нису га спречиле да од најранијег детињства развија интересовања према вери, цркви, историји и уметности. Своја размишљања, осећања и однос према Богу преточио је у књигу „Рођен сам да вјерујем“, која доноси личну причу, али истовремено отвара и питања која превазилазе искуство њеног аутора.
Књига „Рођен сам да вјерујем“ говори о животу у вери дечака који је од рођења са посебним благословом. Писана је палцем леве руке по екрану мобилног телефона. Она је објављена по благослову Mитрополита Методија – каже аутор књиге Урош Јоксимовић.
Урошев отац Тихомир каже да је одмалена је заволео цркву.
Водио сам га свуда, по манастирима и црквама, и он је то заволео. И временом, кад се већ описменио у школи, почео је да пише у телефону, палцем леве руке, куцајући. Значи, седне на под, телефон је поред њега, и палцем леве руке куца, као поруке. После се то преписује, пребацује у компјутер, обрађује и тако је настала његова прва књига. Написао је још једну, која ће почетком идуће године бити објављена – истиче Тихомир Јоксимовић.
О духовној димензији књиге и вери која прожима њене странице говорио је протојереј – ставрофор Марко Папић.
Ја сам имао прилику да се пре две године упознам са Урошем у Пљевљима, на предавању код Милоша Весина. И тада ме је, слободно могу рећи, Урош одушевио својом духовном снагом коју поседује. И, заправо, наслов његове књиге, „Рођен сам да верујем“, заиста осликава њега као личност, јер је кроз ову књигу и кроз свој живот, заправо, пројавио истинску веру – каже архијерејски намесник прибојски, протојереј – ставрофор Марко Папић.
Дело младог аутора из угла књижевности представила професорка српског језика Биљана Комарица. Сусрет са Урошем за њих није остао само професионално искуство. Из њега се развило и пријатељство.
Прошле године, баш у ово време, отац Марко ме је позвао и замолио да говорим на промоцији Урошеве књиге. Тада сам први пут у руке добила ову књигу, коју сам заиста прочитала у даху. И ја сад могу, као професор књижевности, да кажем да ју је тешко жанровски негде одредити, јер је делом хроника, делом су мемоари, делом дневник, написана је у првом лицу. Али, пре свега, ово је једна искрена молитва. И ово је књига која није посвећена само Урошу, него свима нама, да схватимо колико снага вере може да нам покаже прави пут. А Урош и ја смо тад постали пријатељи, и то баш добри пријатељи – каже професорка српског језика Биљана Комарица.
За нешто више од две године књига „Рођен сам да вјерујем“ представљена је на више од 50 промоција широм Србије, Црне Горе и Републике Српске. Свака од њих за Уроша има посебно значење.
Тај број од 50 промоција ми значи као влику радост пред Богом, јер сам могао кроз ову књигу да служим свом српском роду у нимало једноставним временима, каже Урош који је ову књигу посветио сестри Сари, која је дипломирала на Факултету драмских уметности.
Урош је одличан ђак и носилац дипломе „Луча“. Након завршене средње школе уписао је факултет, настављајући путем знања, стваралаштва и вере. Његова прича подсећа да снага човека није у околностима које му живот донесе, већ у начину на који на њих одговори. А можда је управо зато и порука његове књиге једноставна – да свако од нас пронађе свој смисао, веру и ослонац.
