By Матуранти Пријепољске гимназије Един Пашановић и Тајра Мушкић одлучили су да даље образовање наставе у иностранству. Един је уписао Машински факултет Универзитета у Марибору у Словенији, док је Тајра одабрала клиничку фармакологију на Градском универзитету Свети Ђорђе у Лондону.
Иако је уписао Електротехнику у Подгорици и примљен на универзитете у Копру и Љубљани, Един Пашановић је одлучио да упише Електротехнику у Љубљани, што је била његова прва жеља и највећа љубав, а да студира у Словенији одлучио је, каже, случајно.
На интернету сам видео да постоји могућност студирања у Словенији и онако проверио, листао и видео да ми се заправо свиђа. Видео сам да имамо велику олакшицу, да немамо пријемне испите, али да су студије јако добре, да су факултети квалитетни, са јаком повезаношћу са индустријом, са једном дипломом која је призната скоро свуда у свету, макар у целој Европи. И једноставно, то ми се свиђало. Свиђао ми се тај живот у Словенији, ја сам већ тамо био. Свиђало ми се, једноставно, то да студирам у иностранству и желео бих да видим једно ново искуство. Моја највећа жеља била би електротехника. Тиме бих желео да се бавим. Свиђао ми се тај део техничких наука, свиђало ми се чиме се бавим. Желео бих да стварам неке ствари које могу да видим, да осетим рукама, нешто што ће да ради, да функционише само од себе – каже Един Пашановић.
Иако је уписала Фармацеутски факултет у Београду „на буџету“, Тајра Мушкић је одлучила да студије настави у Лондону.
Прво, ја много волим Лондон и мени је цео живот био сан да живим у Лондону. И мислим да је факултет најбољи период за то, зато што су горе једни од најбољих универзитета на свету и самим тим ћу имати најбоље шансе касније за посао и будућност. Писала сам клиничку фармакологију на City St George’s University. То је смер који је више везан за лабораторију него, на пример, за рад са пацијентима, што мене генерално доста више привлачи – каже Тајра Мушкић.
Олакшавајућа ствар је што се од пријаве до уписа све завршава онлајн, без издвајања додатног времена и новца за путовања.
Ту је платформа која се зове UCAS, преко које се изабере пет универзитета који тебе највише занимају и након тога аплоудују се сви подаци и школски документи. И након тога ту су интервјуи, ту су разни тестови, разговори. И доста је дугачка процедура. Ја сам морала у јануару то све да почнем. Тачније, јануар је био крај уписног рока. И то се нама завршило тек у јуну – описује Тајра.
Слично искуство имао је и Един.
Постоји та словеначка платформа која је владина, односно део министарства, еVŠ се зове. И на тој платформи прво корисници праве свој налог, уписују своје податке, своје претходно образовање, дакле средњу школу. И када се то одабере, иду следећи кораци, где се проверава да ли смо писали студије у Словенији, који степени и тако даље. И онда се долази до тренутка где збирамо жеље. По бирању те три жеље, добијамо своју целу пријаву. И онда добијамо, да кажем, скуп докумената које треба да приложимо у датом року. То су сада документи које је лако прибавити. То су сведочанства, диплома, превод тих докумената и пасош – каже Един.
За бруцоше углавном нема стипендија, а тешко је обезбедити и место у студентском дому.
Студентски дом је јако тешко добити, због положаја наше државе, да кажем, у политици, зато што ми ту тек трећи приоритет у државним студентским домовима. А за приватне студентске домове такође је тешко, зато што имамо мали број места. Али то мора да се завршава и раније, и пре него што знамо да ли смо уопште примљени на тај факултет – истиче Един.
Имам једну пријатељицу и познајем Ивану Дробњак, која ми је доста помогла око свега тога. Стипендију немам, бар не у првој години. Ако се покажем као добар студент, мислим да ћу моћи да узмем стипендију у другој. И још увек морам да решим око визе и око дома неке ствари, али надам се да ћу стићи пре почетка. Радујем се, искрено. Имам малу трему, али ништа страшно – признаје Тајра.
Све више младих одлази на студије у иностранство у потрази за знањем, искуством и новим приликама. Пред њима су бројни изазови, али и шанса да стекну образовање које ће им отворити нова врата. Једно је сигурно – за Едина и Тајру ново поглавље тек почиње, а ми им желимо успех.
