By Догађаји као што су “Михољски сусрети села” у Косатици прилика су да се посетиоци упознају са традиционалним јелима и пићима, али и подсете како су некад изгледале свакодневне трпезе наших предака. Вредне жене златарског и пријепољског краја труде се да сачувају традицију и пренесу своје знање новим генерацијама.
Манифестација “Михољски сусрети села” била је прилика да жене овог краја покажу шта све знају и могу да спреме. Њихови штандови чине окосницу овог окупљања, а посебан значај има то што је све изложбеног карактера, а гости бесплатно могу да пробају све што желе и уживају у најукуснијим јелима.
Ово ми је четврти пут како долазим. Донели смо све домаће: зељаницу, елдопиту, тикваницу, уштипке, кајмак, пуњену паприку, кувана јаја, боровнице, малине, купине, бакин колач, разне џемове и урмашице. Све је то домаће – каже Миленка Ђенадић из Акмачића.
И жене из Удружења “Златарске јеле” су искористиле ово окупљање да промовишу своје производе.
Имамо елдопиту, домаће сокове, домаће џемове, разне ликере. Видећете од малине, купине, нане. Имамо мед – набраја Бојана Лововић, председница УЖ “Златарске јеле”.
Искусне домаћице, награђиване за своје специјалитете поделиле су са нама рецепте за спремање водњике и пите од хељде.
Водњика се спрема од дивљег воћа: зукава, крушака, све што је дивље, дријењак, трњина. Водњика је добра за све. За мамурлук, за витамин Ц, за прехладе. Користимо је и лети и зими. Зими за раслађивање, за освежење – каже Нада Бандука.
На пре неки дан одржаној Сиријади у Божетићима, Миленка је освојила прво место за питу од хељде, коју је донела и у Косатицу. Празна тепсија потврђује да је награда отишла у заслужене руке.
За добру једну елдопиту потребно је домаће брашно, наш сир, златарски кајмак, домаћа јаја. Добра домаћица. А тајна увек постоји – крпз осмех каже Миленка којој у спремању укусних ђаконија помажу снајке.
Незамисливо је да један овакав догађај прође без пчелара и производа од меда. Најмлађи пчелар у Косатици био је деветогодишњи Петар Васиљевић, који је почео да пчелари пре две године са татом и дедом.
Врцам мед, прихрањујем пчеле и тако. Од производа имамо мед, мало прополиса и то је то. Људи воле мед, иде добро продаја, а добра је и цена – каже млади пчелар Петар Васиљевић.
Иако су посвећени очувању традиције, Михољски сусрети су прилика да пчелари покажу и своје иновативне производе које добијају у комбинацији меда и сувог воћа, лековитог биља и разних етеричних уља.
То је један од начина довијања и начин како човјек и да опстане и да тај наш хоби, а некоме може да буде и бизнис, буде одржив, једноставно. Сам мед, коме је то једино занимање, ако иде на велику количину, но ови пчелари који имају веће количине, тај могу да опстану. А ми, који имамо мање количине кошница и пчела и којима је пчеларство хоби, као мени што је, можемо овако да опстанемо. Тако да буде и неки додатни извор прихода – рекао нам је у Косатици Срђан Смољанић, председник Удружења пчелара Пријепоље .
На “Михољским сусретима села” жене из Удружења “Златарске јеле” су демонстрирале како праве нека од традиционалних јела. Тако су под једним шатором правиле и развлачиле сукане коре за питу сирницу које су пекле у шпорету на дрва. Док се пекла пита, на плотни су пржиле уштипке и спремале домаћи ћешке. Једно је сигурно, из Косатице нико од посетилаца није отишао гладан.
