By Бисте у Алеји младости у оквиру Меморијалног комплекса „Бошко Буха“ на Јабуци, за сада, анонимни починиоци оскрнавили су исписивањем латиничког слова „U“. Након што су фотографије објављене на друштвеној мрежи „Икс“, спомен-бисте очистили су савесни грађани.
Оно што држава деценијама својим нечињењем подстиче, појединци или група ревизиониста покушала је да у кратком времену илуструје исписујући латинично слово „U“ на осам спомен биста у Алеји младости и на бисту Бошка Бухе испред Музеја. Фотографије оскрнављених бисти прво су објављене на друштвеној мрежи „Икс“. Побунила се јавност, и одговорни грађани су узели ствар у своје руке и очистили их. Желели су да остану анонимни, јер не би да због свог подухвата буду још и кажњени, баш као што и младе чија имена носе спомен бисте упорно кажњавају. Неодговорним појединцима, а очигледно ни држави, није било довољно што су за слободу несебично дали своје животе.
Саопштењем се огласило и Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а од 1941. до 1945. године Општине Пријепоље, у којем се између осталог наводи: „Захтевамо хитну акцију свих надлежних институција ове земље за проналажење и оштро кажњавање починиоца овог гнусног чина који се мери са најсрамнијим злочинима. Надамо се да органи власти и правосуђа овог пута неће остати неми и без резултата као у случају крађе, уништавања и скрнављења Споменика „ 4. децембар 1943. године“ од пре двадесетак година“.
Меморијални комплекс „Бошко Буха“ на Јабуци посвећен је свим младим људима који су се као активни борци укључили у народноослободилачку борбу. Бисте дечака и девојчица представљају републике и покрајине тадашње Југославије и подсећају да ови млади људи нису погинули као цивили, него активни борци против фашизма.
Још од 1987. године одлуком Народне скупштине Социјалистичке републике Србије Меморијални комплекс „Бошко Буха има статус непокретног културног добра од изузетног значаја. Јасно је да нема ништа изузетно у чињеници да је овај комплекс потпуно скрајнут из планова обнове, као и многи спомен комплекси посвећени антифашистичкој борби.
Спомен бисте осморо пионира откривене су 30. септембра 1973. године. Рад су вајара Љубоја Чабаркапе из Пљеваља. Налазе се у кругу спомен дома Бошко Буха који је подигнут новчаним прилозима пионира.
Ко су били млади борци и боркиње чија имена носе спомен бисте на Јабуци?
Лепа Радић рођена је 17. децембра 1925. године у Гашници код Босанске Градишке. Одрасла је у селу Бистрици код Бања Луке. Била је учесница Народноослободилачке борбе. Након три дана мучења у Босанској Крупи, пошто је одбила да открије ко се још од партизанских сарадника налази међу народом похватаном на Грмечу, изведена је пред преки суд и осуђена на смрт. Погубљена је 11. фебруара 1943. године. Имала је само 17 година кад су је фашисти обесили у Босанској Крупи. За народног хероја Југославије проглашена је 20. децембра 1951. године “за истакнути беспримерни хероизам у борби против народних непријатеља”.
Злате Малаковски рођен je 1926. године у Богдеву код Гостивара, у одред „Кораб“ ступио са непуних 17 година. Заробљен је и отеран у логор у Албанију. У Македонију се вратио 1943. године. Погинуо је 1944. године у борби са бугарским фашистима. Међутим, никада није проглашен за народног хероја.
Милан Мравље рођен је 1927. године у Љубљани. Био је члан СКОЈ-а од 1941. године. Имао је 15 година када је 1942. годне погинуо носећи у својој хармоници партизанску пошту у окупираној Љубљани. Никада није проглашен за народног хероја.
Мате Блажина рођен је 1925. године у Чамбарелићима код Пуле. У НОБ је ступо 1943. године. Учествовао је у разоружавању италијанског гарнизона. У борби код Мрзле Водице, у Горском Котару, његова бригада имала је задатак да држи у обручу непријатеља који се налазио у Локвама. У том тридесеточасовном окршају погинуо је као заменик командира чете. За народног хероја проглашен је 1953. године.
Ганиметa Тербеши рођена је 1927. године у Ђаковици. Имала је само 15 година када је постала чланица СКОЈ-а. Руководила је покретом дела ђаковичке омладине. Ухапшена је 1944. године приликом једне од многобројних рација и одведена у затвор у Пећи, а потом пребачена у логор у Приштини. Имала је 17 година када су је обесили фашисти на тргу у Ђаковици 25. августа 1944. године. За народног хероја никада није проглашена.
Саво Јовановић Сирогојно рођен је у Сирогојну код Ужица 21. априла 1926. године. Био је члан КПЈ од 1943. године. Са 15 година, приликом првог ослобођења Ужица 1941. године нашао се међу партизанима. Ускоро је постао борац 1. чете 4. батаљона Друге пролетерске бригаде. Бомбаш Сирогојно је 1. маја 1944. године пошао на свој последњи задатак у борбу на Маравињцима код Ваљева. За народног хероја проглашен је 1953. године.
Драган Ковачевић рођен је 1929. године у Грахову код Никшића. Син је Николе Ковачевића, борца за радничка права, који је морао да емигрира из Краљевине Југосалвије. Драган га за свог кратког живота никада није упознао. Одмах је по избијању устанка пошао у борбу са својим стрицем, чувеним Савом Ковачевићем и био је његов курир. Јуначки је погинуо 1943. године приликом пробоја на Сутјесци заједно са Савом - командантом Треће дивизије. За народног хероја није проглашен.
Вера Мишчевић рођена је 7. априла 1925. године у сремском селу Белегишу код Старе Пазове. Била је чланица КПЈ од 1943. године. Са 18 година, из Фрушкогорског партизанског одреда отишла је у 3. батаљон Треће војвођанске бригаде где је била болничарка. У борби за ослобођење Обреновца, 10. октобра 1944. године Вера је са групом бомбаша напала непријатељске тенкове. Са бомбама у руци појурила је на тенкове и пала погођена једним хицем из тенковског топа. За народног хероја проглашена 1953. године и једна је 88 жена која су проглашене народним херојима Југославије.
Бошко Буха је рођен 1926. године у славонском селу Градина. Бежећи пред усташким терором, са породицом је 1941. године избегао у Србију. Са само 15 година ступио је у строј Друге пролетерске бригаде, а његова храброст је веома брзо постала легендарна и узор многим младима, који су постајали борци партизанских јединица. Погинуо је 27. септембра 1943. додине, у четничкој заседи на Јабуци, док је из Пљеваља путовао ка Пријепољу. Сахрањен је у Пљевљима, на старом православном гробљу на Вароши.
