By Тридесетак људи ради на довршењу велелепне зграде, Јабучке лепотице. Стављена је под кров и сада се малтеришу просторије, постављају олуци. Ускоро ће стићи електричари, водоинсталатери. (Полимље 1. септембар 1964. године)
Меморијални комплекс „Бошко Буха“ на Јабуци од осамдесетих година прошлог века ужива статус културног добра од изузетног значаја. Ипак, не ужива наклоност државе да му се врати првобитна намена. Два пута покушано је да се један од најзначајнијих антифашистичких меморијала на простору Републике Србије прода. Оба пута продаја није успела, јер се део јавности побунио, сматрајући да то не би била само продаја физичког објекта – зграде, већ распродаја племенитих идеја пацифизма, антифашизма и борбе за правду и једнакост . Стечајни поступак над Угоститељско-туристичким предузећем „Путник“ Пријепоље д.о.о, коме су припадали Хотел у Пријепољу и објекти на Јабуци, отворен је у априлу 2010. године.
Идеја којој се тиме тежи далеко је од првобитне намене и идеје о изградњи комплекса. Зато се подсећамо како је све почело.
1959. година – прво помињање градње Спомен-дома
Месни одбор Савеза бораца села Јабуке, Јунчевића и Звијезда одлучио је да се на Јабуци подигне споменик народном хероју Бошку Бухи који је погинуо у овом селу, као и спомен плочу палим борцима НОР-а и жртвама фашистичког терора из поменутих села.
Поводом тога, на Јабуци је 12. фебруара 1959. године одржан збор грађана на коме је прихваћен предлог. Неки су одмах пристали на давање добровољних прилога. Момчило С. Матовић даће 4.000, Слободан Матовић 2.500 и Михаило Гачевић 2.000 динара. Већи број присутних даће 1.000 динара. Основан је и одбор који ће се бринути о сакупљању добровољних прилога, извођењу радова и другим техничким пословима.
Већ половином исте године стиже вест да ће се на Јабуци подићи спомен дом пиониру, народном хероју Бошку Бухи. Тада ће Одбор за подизање споменика обавестити јавност: Велики број пионирских организација прихватило позив да учествује у акцији прикупљања прилога за подизање пионирског дома „Бошко Буха“ на Јабуци.
Када су пионири из других крајева земље чули за иницијативу својих другова, тражили су, преко безброј упућених писама, да и они учествују у акцији.
– Пионири из општине Клањец НР Хрватска: Већ неколико дана наше очи упрте су у земљописну карту, на Пријепоље и пут између тога места и Пљеваља. Обнављали смо сећање на пионира Бошка Буху, који је погинуо на селу Јабуци. Чули смо да ће се тамо градити спомен-летовалиште те смо се и придружили својим прилогом. Они желе да се дописују са пионирима Пријепоља.
– Пионири села Ивошевца у Далмацији пишу: Нама је позната храброст нашег најмлађег борца Бошка Бухе и од свег срца се придружујемо акцији. То је требало покренути још пре.
Пионири и пионирке одреда „Херој Миша“ у Церовцу код Крагујевца пишу: Наш прилог је мали, али га дајемо свесрдно, свесни тога да је Бошко Буха својом борбом омогућио да ми у слободи живимо. Ми не мислимо да овај прилог остане као све што ћемо дати за његов споменик. Предлажемо да се организује стална штедња код пионира. Ако би ово прихватиле све школе, или бар већина, у фонду за подизање спомен-дома било би довољно новца да се подигне и лепо уреди.
До почетка 1960. године уплаћено је око пет милиона динара. Управни одбор Шумског газдинства из Пријепоља доделио је бесплатно 50 кубика грађе, а Фабрика аутомобила из Прибоја обећала је превући целокупан грађевински материјал на место где ће дом бити подигнут.
У јуну стиже вест да је од разних школа прикупљено више од 7.000.000 динара. Идејни пројекат био је готов, радило се још на елаборату. Предвиђало се да ће радови почети идуће године.
Две године касније – 1. септембар 1961. године
„У селу Јабуци, тамо у ваздуху витких четинара, где се ветрови играју са врховима оморика, ударени су темељи спомен дому најмлађем хероју Југославије, пиониру, борцу-бомбашу Бошку Бухи, који је овде погинуо 1943. године. Доле, поред пута, око пола километра од започетог дома, још стоје граната, крушка и студена вода „Швабара“ поред којих се овог злокобног децембра угасио живот овог легендарног дечака“ – писало је Полимље тада.
После двогодишње акције прикупљања средстава, 20. августа, око 80 омладинаца, студената и ученика из Пријепоља и Сељашнице ископали су темељ за Спомен-дом.
Радове на изградњи Спомен-дома преузело је грађевинско предузеће „Рад“ из Пријепоља. За градњу објекта и набавку опреме планирано је да се утроши 35 милиона динара, од чега је скоро половина већ била обезбеђена. Његови пројектанти били су архитекта Веља Глигоријевић и инжењер Бранко Стојадиновић. Дом је у планинском стилу са укупно 60 лежаја, просторијама за дневни одмор, кухињом, трпезаријом, четири апартмана, терасом и купатилима. Планирано је да има спомен собу у којој ће се налазити херојева биста, спомен књига са именима свих прилагача средстава за изградњу, затим разна документа, књиге, записи и други материјали у вези са његовим животом.
Поред свих осталих удобности, причало се да ће дом бити снабдевен одличном планинском водом, са извора „Чардак“ из засеока Влаке. Чланови свих друштвено-политичких организација Јабуке тада су већ били почели да прекопавају водовод дуг дуг више од 1.130 метара.
Први туристички објекат у нашем крају – 1. септембар 1964. године
„Зграда дома изграђена је у алпском стилу. Стреласти кров је досегао до врхова усамљених оморика. Са једне од тераса види се и место погибије Бошка Бухе“.
Дом се до тада није могао подићи средствима која су за време акције била прикупљена. Од пионира и школа широм Југославије сакупљено је око 16 милиона динара. Међутим, само за изградњу 500 метара асфалтног пута уложено је шест милиона динара. Зато је дом и уступљен Текстилном комбинату „Љубиша Миодраговић“, да га изгради и убудуће користи за одмор својих радника, док ће се део дома уступити на коришћење и пионирима.
Само две године касније (1966.године) планирана је прва лицитација. Није се знало шта и куда са изграђеним Спомен-домом. Полимље тада преноси:
Несхватљива одлука Радничког савета Текстилног комбината
Иако још нико није изложио на продају неки споменик, то ће се изледа ускоро догодити у Пријепољу. Радничког савета Текстилног комбината управо је одлучио да стави на лицитацију спомен дом „Бошко Буха“ на Јабуци. То звучи невероватно, али је тачно – историјски споменик се продаје.
Председник Радничког савета Мило Зекавчић био је против овакве солуције.
У чему је био проблем? Наиме, Управни одбор одредио је Комисију која је требало да направи калкулацију дневног пансиона. Након разматрања, Управни одбор стао је на становиште да би најбоље било да се организује један заједнички састанак са представницима свих радних организација у комуни и да нађу решења. Желело се да колективи комуне преузму одржавање и његово коришћење. Дошло је до договора да би објекат требало да узму под закуп угоститељи „Полимља“ или „Милешевке“. Раднички савет ипак није прихвати ниједну понуду.
Од овога се одустало. Већ у октобру исте године одржан је Час историје крај зеленог споменика.
На месту где су пљеваљски горани засадили 17 борића, колико је и имао година када је погинуо прослављени бомбаш, положени су венци и цвеће. И стари Раде Буха донео је букет свежег славонског цвећа, које је положио на споменик изникао на крви његовог Бошка.
„Ево сине дошао сам ти у походе после равно 25 година откако смо се растали у Ужицу. Нисам дошао да плачем над твојом судбином, већ да ти одам пошту. Пао си за слободу заједно са још безброј ратника и не жалим те јер твоје име није умрло. Данас се слави и поштује цела земља. И нека ти је вечна слава.“
Овај скуп је касније постао традиционалан и одржавао се сваке године 27. септембра, на дан Бошкове погибије, под називом Југословенске пионирске свечаности „Бошко Буха”. Тог дана окупљали су се представници пионирских и борачких организација из Вировитице, Чајетине, Гостивара, Босанске Градишке, Белегиша, Љубљане, Никшића, Ђаковице, Богатића, Пљеваља, Пријепоља и других места.
Са ове пионирске свечаности 1975. године је потекла иницијатива за снимање филма „Бошко Буха”.
На 23. годишњицу смрти Бошка Бухе пионири Југославије покренули су акцију са жељом да се изгради пут Пљевља – Пријепоље. Упутиће и писмо другу Титу:
Драги наш друже Тито, пишемо и са места на коме је на данашњи дан 17. октобра погинуо наш најмлађи херој Бошко Буха, борећи се да кроз четничке заседе пронесе партизанску поруку.
Дошли смо из 16 општина са разних страна наше земље да заједнички положимо венце и цвеће на гроб нашег легендарног хероја.
На овом скупу одлучили смо да изградимо пионирски пут Пљевља – Пријепоље дуг, дуг око 20 км, правцем којим је Бошко Буха кренуо на свој последњи борбени задатак. Знамо да би овај пут заједница изградила и без нашег учешћа, али ми желимо да то буде пионирски пут, да заједно са Спомен-домом на Јабуци , спомеником и спомен парком у Пљевљима представаља јединствен симбол јединства младих.
Наша је жеља да се на овим местима окупљамо, зближавамо и продубљујемо тековине револуције за које је положио свој млади живот и мали херој Бошко Буха, Твој ратни друг.
Следеће године стигло је обећање да ће се пут радити. Извођач радова био је пљеваљски „Грађевинац“, а подршка је стигла и од најмлађих из Совјетског савеза.
У мају 1967. године Јабука позива туристе
Тог првог маја одјекнула је вест: Трговинско предузеће „Соколица“ 1. маја отвара Спомен-дом „Бошко Буха“.
После тачно годину дана откако је изграђен, отворена су врата Спомен-дома. Трговинско предузеће „Соколица“ из Пријепоље узело га је на двогодишњи закуп од Текстилног комбината „Љубиша Миодраговић“. У децембру га преузимају пионири, за шта је постигнут договор да ће за уступање овог објекта Штаб за изградњу пионирског пута надокнадити Текстилном комбинату 63 милиона, а Комбинат дати за акцију 15 милиона. Предуслови су били и да Комбинат раскине уговор са Соколицом.
Коначна цифра била је да je око 400.000 пионира из 3.000 југословенских школа дало своје прилоге за изградњу.
Спомен-дом се ширио
Изградња угоститељских и туристичких објеката на Јабуци, којим је проширен постојећи садржај, започета је 1977. године и трајала је пет година. Као и већину пројеката у тадашњем Пријепољу, радове је изводило Грађевинско предузеће „Рад“. Највећи део средстава долазио је из Београда, са државног нивоа. Када је централни објекат укровљен, комплекс је проширен, а бараке, подигнуте за потребе смештаја омладине која је учествовала на изградњи пруге Београд-Бар, реконструисао је Дрвни комбинат из Ивањице.
Спомен дом „Бошко Буха“ завршен је 1974. године, а Текстилни комбинат га је препустио на располагање и управљање друштвеним органима, који су га касније, 1983. или 1984. године, припојили Угоститељском предузећу „Милешева“, односно „Путнику“. Тако су сви садржаји на Јабуци постали део једне целине.
Од 1991. године Меморијални комплекс „Бошко Буха“ је избрисан из програма ђачких екскурзија. С распадом Југославије и ратовима, населиле су га избеглице из Хрватске и Босне и Херцеговине. У време СФРЈ био је, после Kрагујевца, најпосећенији меморијални центар у Србији.
Ко је био Бошко Буха?
Бошко Буха је рођен 1926. године у славонском селу Градина. Бежећи пред усташким терором, са породицом је 1941. године избегао у Србију. Са само 15 година ступио је у строј Друге пролетерске бригаде, а његова храброст је веома брзо постала легендарна и узор многим младима, који су постајали борци партизанских јединица. Погинуо је 27. септембра 1943. додине, у четничкој заседи на Јабуци, док је из Пљеваља путовао ка Пријепољу. Сахрањен је у Пљевљима, на старом православном гробљу на Вароши. Још за живота је постао легенда, а славу његовог имена су додатно пронели и сачували филм чувеног редитеља Бранка Бауера, али и меморијал на Јабуци, чије централно обележје представља споменик вајарке Мире Летице, урађен по идеји пионирке Јадранке Берић, пристиглој на конкурс објављен у часопису за децу „Кекец“.
Докторка Саша Божовић описала је трагични догађај погибије Бошка Бухе у емисији Радио Полимља из 1980. године.
1964. годину обележили су следећи догађаји:
Мали општински устав – Усвојен статут пријепољске комуне – у његовој изради учествовало преко 15.000 грађана (20. јул 1964. године)
Његовом усвајању на седнци Општинске скупштине претходило је низ дискусија, давање предлога и примедаба на зборовима бирача, подружницама социјалистичког савеза, радним организацијама и другим форумима. У његовом састављању учествовало је преко 15.000 грађана, јер је по један примерак преднацрта био достављен сваком трећем домаћинству у општини. „Мали устав“ пријепољске комуне састоји се од шест делова са укупно 309 чланова.
Прва милијарда у предузећу „Рад“ – председник Републике одликовао предузеће Орденом заслуге за народ са сребрним венцем
Први пут од свог шеснаестогодишњег постојања, успело је да склопи уговоре за послове у вредности од око милијарду и 484 милиона динара и тиме се незванично уписало у адресар предузећа – милијардера. Знатан број објеката „Рад“ ће до краја године подићи у Бечићима, Будви, Дубровнику и Сребреном. У Бечићима гради одмаралиште за СУП Србије, а у Будви пословну зграду са биоскопом за „Зета филм“. Подићи ће и импозантну зграду за предузеће „Далмацијабиље“ у Дубровнику. У Сребрном гради репрезентативно одмаралиште и хотел „ Епидаурус“ за Републички одбор Пријатеља природе Србије.
Гимназија прославила јубилеј
Гимназија „Проф. Бранко Радичевић“ у Пријепољу 23. и 24. октобра прославила јубилеј, педесетогодишњицу свога постојања.
Сарајевски певачи у Пријепољу
На иницијативу Међурепубличке заједнице за културно-просветну делатност, у Пријепољу гостовали познати сарајевски радио певачи: Нада Мамула, Сафет Исовић и Миле Петровић.
