Од лажних понуда до експлоатације: Како трговци људима проналазе жртве

Од лажних понуда до експлоатације: Како трговци људима проналазе жртве

Сексуална експлоатација је један од многих облика тешког кривичног дела трговина људима. У којој мери је она заступљена у Србији, у којим облицима и шта можемо учинити како би се заштитили објашњава Марија Вукашиновић из невладине организације Акција против трговине људима АСТРА.

Прошле седмице Више јавно тужилаштво подигло је оптужницу против двојице мушкараца за кривично дело сексуална експлоатација. Важно је знати да је подвођење и проституција једно, а сексуална експлоатација као облик трговине људима друго казнено дело, за које је запрећена и знатно строжа санкција.

Тешко кривично дело, трговина људима, облик сексуална експлоатација, врло често се преквалификује, односно спусти на то ниже прекршајно дело посредовање у вршењу проституције. И тако се годинама уназад практично трговци људима, експлоататори, провлаче са мањим казнама. Најчешће буду неке новчане прекршајне казне, некад буде нека казна затвора до годину дана и то је то. Врло често чак и жртве имају последице, односно морају и оне да плате казну, јер проституција у Србији није легализована – каже Марија Вукашиновић из Акције против трговине људима АСТРА.

АСТРА већ 15. годину ради правну анализу свих пресуда на нивоу Србије за кривична дела трговина људима, трговина децом и прекршајно дело посредовање у вршењу проституције. Сексуална експлоатација је једно од најчешћих облика трговине људима, међутим постоји још доста видова трговине људима.

Задње две или три године све више расте радна експлоатација, конкретно радна експлоатација страних држављана, али и домаћих држављана. Затим, једне године је била, то није баш сад правило, то је више некако одступање од правила, али у великом броју идентификованих жртава био је облик принудног просјачења, зато што су, ајде да кажемо, разбијена два ланца организоване принуде на просјачење у Србији. Али генерално, сви ми који смо у овој области и пратимо трендове годинама уназад, сексуална експлоатација је просто најдоминантнији облик. А, наравно, не можемо да не видимо чињеницу да је све више људи који су радно експлоатисани, који су на градилиштима, у градском превозу, у ресторанима, у кафићима, подлаћени, како страни држављани, тако и домаћи – каже Вукашиновић.

Честа је и принуда на вршење кривичних дела, економска експоатација, принудни бракови, трговина органима… Иако се бележи све већи број мушкараца странаца који долазе у Србију ради запослења, најдоминантније жртве су и даље жене и девојчице, јер у основи трговине људима стоји и родно засновано насиље.

То су, значи, жене и девојчице које долазе из неких, најчешће, маргинализованих средина, у смислу сиромаштва, немаштине, ниског нивоа образовања, претходног искуства насиља. Међутим, не можемо баш ни да генерализујемо, јер, океј, да, ово јесте најчешће, али и те како постоје жртве трговине људима које нису, можда, идеалне жртве, односно класичне жртве. Високообразоване, из добрих породица, али, ето, десио се неки тренутак у животу који је ипак довео до тога да особа буде заврбована и касније експлоатисана – објашњава Марија.

Интернет и дигиталне технологије у великој мери олакшавају трговцима људима да пронађу нове жртве.

Ви заправо никада не знате ко је иза екрана, ко је иза неког профила, да ли је то права особа, да ли се неко лажно представља. Увек је важно, заиста, када први пут идете са неким да се упознате, кажете то некој особи у поверењу, да зна где ћете бити, са ким ћете бити. Важно је читати, проверавати пословне понуде, уговоре о раду, инсистирати на томе, то је ваше право. Не пристајати ни на шта што је хитно, брзо, ургентно. Не веровати тим неким идеалним, односно савршеним пословима који реално не постоје, у смислу лаке и брзе зараде. Нпр. да не треба никако претходно искуство или, ако идете да радите у иностранство, не треба знање енглеског или тог другог језика – истиче Марија Вукашиновић.

Она саветује да све што иоле делује сумњиво проверите на више начина и о томе разговарате са људима од поверења, а на располагању је и АСТРИН СОС телефон 011 785 0000. Трговином људима бави се и АТ мрежа коју чини девет организација из целе Србије, међу којима је и Форум жена Пријепоља.

Подели на мрежама

Related Articles