By У циљу очувања култа руже и севдаха, Дом културе Пријепоље, уз подршку Министарства културе, и ове године организовао је традиционалну манифестацију „Севдах уз ружу“. Манифестација је и овога пута спојила традицију, мирис руже и звуке севдалинке, уз програм намењен свим генерацијама.
„Севдах уз ружу“ шести пут окупио је на платоу Дома културе љубитеље руже и севдаха. Посетиоци су имали прилику да се упознају са традиционалним начином припреме сока и посластица од руже, али и да их дегустирају. Манифестација је покренута у оквиру програма на босанском језику Дома културе Пријепоље, са идејом да се од заборава сачувају два важна елемента бошњачке културе и традиције.
Ове године смо, на сву срећу, успели да организујемо и Бродарево и то је био пун погодак, у смислу да су мештани Бродарева и публика, која нас чека сваке године, жељни и једва чекају наше програме. Ово је други програм који је ове године Дом културе организовао у Бродареву. „Севдах уз ружу“ организујемо и ове године уз помоћ Министарства културе, на чему им веома захваљујемо.Та помоћ је допринела да програм буде богатији и да га организујемо на оба места – каже уредница програма на босанском језику Дома културе Пријепоље Емира Ровчанин.
О култури и традицији Бошњака, али и месту које је ружа некада имала у свакодневном животу, говориле су жене из Пријепоља.
Волим руже, волим цвеће, волим мирис, тако да ми је задовољство да присуствујем овој манифестацији. Све ово повезујемо са севдахом, јер севдах је нешто што душу и срце отвара – истакла је Нермина Турковић.
По први пут из Пљеваља је стигла Исмета Џакић, која већ годинама узгаја црвену и белу ружу и од њих припрема традиционалне производе, настојећи да сачува сећање на обичаје и вредности које су некада биле део свакодневног живота.
Ради се о хранљивој, лековитој и мирисној ружи, од које ја припремам, на традиционалан начин, сокове, ликере и слатко од руже, које је било јединствено у Пљевљима и представљало највећи дар из Пљеваља. Затим, од беле руже, која је јединствена на нашим просторима, правим ђулси, односно ружину воду, која се користи као мајчин лек и која је лек за вид и кожне болести. Ја сам отишла и корак даље. Не само да сам сачувала пљеваљску ружу, црвену и белу у својој авлији и башти, него сам основала и свој музеј, који се зове по ружи – Етно музеј ружа у Пљевљима, у центру града. Имам и свој расадник ружа, тако да целе године радим са ружом. Управо је то прави начин да промовишем и отргнем од заборава ову нашу, да кажем, старинску ружу, јединствену, која је била и у Пријепољу и у Пљевљима и која је, због урбанизације градова, искорењена. Али ја је не дам забораву – каже Исмета Џакић.
За музички део програма и ове године били су задужени врсни интерпретатори севдалинки Ринго Хамидовић и Весна Хаџић, која је по други пут наступила у Пријепољу.
Ова манифестација је јако важна за очување бошњачке традиције и културе – „Севдах уз ружу“, севдалинке, песме по којој се ми препознајемо. Како је некад рахметли Вехид Гунић знао да каже: лепа, величанствена песма над песмама. Јер Италијани имају своју канцону, Французи шансону, а ми имамо севдалинку, најлепшу песму, заиста препознатљиву у свету – истакла је позната интерпретаторка севдалинки из Босне и Херцеговине Весна Хаџић.
Музичку подршку као и претходних година пружио је тамбурашки оркестар „Таслиџа“ из Пљеваља који већ годинама учествује на овој манифестацији.
Севдах и ружа су, просто, две ствари које иду једно уз друго. Кад кажете ружа, мислите одмах на авлију. Кад кажете авлија, некако дође хармоника, а кад дође хармоника, дође и севдах. Једноставно, велика је, кажем, и обавеза и одговорност да ми као оркестар испратимо сјајне вокалне солисте, вечерас Ринга и Весну. Мале средине, попут Пријепоља и мојих Пљеваља, управо чувају ову традицију. Дужно поштовање великим градовима, али мислим да се у нашим малим срединама најбоље чува традиција – каже члан тамбурашког оркестра “Таслиџа” Ален Џакић.
Звуци севдаха и мирис руже испунили су плато Дома културе, а бројни Пријепољци и Пријепољке уживали су у пријатној летњој вечери, уз музику, дружење и подсећање на традицију која се кроз овакве манифестације чува од заборава.
