By Просечна трочлана породица у Србији је у августу прошле године за исхрану издвајала 42,5 одсто просечне зараде, подаци су Демостата. Ако узмемо у обзир да за просечном платом у Србији Пријепоље заостаје за око 25.000 динара, испада да грађани и грађанке у просеку више од 53% своје плате поједу.
Просечна потрошачка корпа, поред хране и пића, обухвата одећу и обућу, трошкове становања попут струје и комуналних услуга, образовање, здравство и транспорт. У августу прошле године вредела је више од 109.000 динара, док је просечна плата износила 105.590 динара, па једна зарада није била довољна да покрије основне месечне трошкове.
Трочлана породица у Србији за исхрану издваја 42,5 одсто просечне зараде, а у односу на регион, већи део за храну издвајају само домаћинства у Црној Гори – око 47,7%. Најбоље по том критеријуму стоји Словенија, где се за трошкове исхране одваја 16,1% просечне зараде, док Хрвати, код којих се на списку потрепштина уз храну налазе и средства за хигијену, одвајају 26,9% просечне плате, подаци су које износи Демостат. При том, све три земље потрошњу рачунају према потребама четворочлане, док се код нас узимају у обзир потребе трочлане породице.
Важно је истаћи и да званична просечна и минимална потрошачка корпа у Србији садрже ограничен списак намирница, уз веома ниске издатке за образовање, здравство, културу, и без планираних средстава за одмор или штедњу. Уз то, синдикати одавно упозоравају да је избор намирница које су укључене у просечну и минималну потрошачку корпу неадекватан, а у неким моментима и „поражавајући, нехуман и срамотан“. Стручњаци упозоравају да висок удео хране у укупним трошковима, који у Србији прелази 40 одсто, јасно указује на низак животни стандард. Поређења ради, породице у САД за трошкове исхране издвајају 6% потрошње, у Великој Британији 8% а у Немачкој око 11 %.
Будући да Пријепоље спада у групу девастираних општина са најнижим примањима, колико грађанима и грађанкама ове општине остане за живот након што купе храну погледајте у анкети:
