By За породице девет жртава отетих и убијених из воза 671 у Штрпцима руководство општине Пријепоље је и ове године организовало пријем. Иако су прошле 33 године од једног од најтежих ратних злочина почињених над цивилима на простору бивше Југославије, породице још увек трагају за телима и траже правду за одговорне.
Окупљени чланови и чланице породица девет Пријепољаца, који су били међу 20 особа отетих и убијених у Штрпцима 1993. године, дуже од три деценије узалудно вапе за истином и траже правду за починиоце, а пре свега казну за налогодавце овог тешког злочина.
Они који су у највишим државним органима настоје да се то заташка, да се то заборави, али веровати је да ћемо и ми дочекати да будемо једно нормално друштво, један цивилизован чин и да ће се овај злочин ипак разрешити, а да ће се посмртни остаци, који су нама као породицама и значајнији него само процесуирање, пронаћи – каже брат убијеног Нијазима Кајевића Наил Кајевић.
До сада су пронађени посмртни остаци Халила Зупчевића, Расима Ћорића, Јусуфа Растодера и Илијаза Личине, док се за телима преосталих 16 жртава, према речима чланова породице, очигледно више и не трага. Седија Кајевић ипак не губи наду да ће једног дана моћи да сахрани остатке свога брата Сафета Прељевића, који је убијен са само 22 године, због чега његов син од годину и по дана није стигао да га упамти.
Брат је радио у Београду у једној фирми и кренуо кући да види свог малог сина, ужелио му се и кренуо тим возом. Тада се то десило, да су га покупили. Нисмо знали тачно је ли баш он био, али након два-три дана се све сазнало. Изгубила сам све најмилије. Њега сам изгубила и оца, мајку, све. Нису могли више да трпе тај бол, јер то је бол јаки, удар, дијете кад изгубиш. Причају да ће да се претражује, надамо се, али све из дана у дан ево године пролазе, а ништа се још не зна… Да ли ћемо га наћи још не знамо тачно – каже кроз сузе сестра убијеног Сафета Прељевића Седија Кајевић.
Пред судовима у региону правноснажно је осуђено десет особа. Троје бивших припадника Војске Републике Српске осуђено је 14. октобра прошле године пред Вишим судом у Београду на укупно 25 година затвора. Припадници јединице “Осветници”, која је деловала у саставу Вoјске Републике Српске, Гојко Лукић и Душко Васиљевић осуђени су на по 10 година за ратни злочин против цивилног становништва, а Драгана Ђекић на пет година затвора.
Обновљено је суђење у Вишем суду у Београду, где је потврђена претходна оптужница коју је претходно веће било вратило на допуну. Саслушан је Милан Лукић и отклоњене су неке формалности које по мени није ни требало отклањати, али мислим да је то још једно куповање времена и одуговлачење самог овог процеса. Сами знате да тај процес траје ненормално дуго, јер су починиоци 2014. године похватани, 2018. је подигнута оптужница, а суђење се још није завршило. У међувремену, од ових петоро којима се суди у Србији, двојица су природном смрћу преминула – каже Наил Кајевић.
Породице ни након 33 године нису успеле да остваре сатус цивилних жртава рата, који захтевају.
Породице жртава у Штрпцима полако на један или други начин нестају – било природном смрћу било исељавањем из ове земље, јер нису задовољни политиком која се води. Чињеница је да једно нормално друштво треба да живи у једној нормалној држави и да је држава требало да нађе снаге да се огради од овога злочина, односно да оно што ради локална самоуправа и што је урађено за страдале у Штрпцима у Црној Гори. Донета је једна резолуција где су породице на један начин обештећене и где се тај злочин разјаснио до краја. Ово све што је чињено у претходном периоду потекло је од ове комисије коју је Скупштина Црне Горе формирала 1996. када је ухапшен Небојша Ранисављевић. Његова изјава је темељ свих ових оптужница – истиче Кајевић.
Председник општине Драго Попадић са својим сарадницима примио је чланове и чланице породица жртава и истакао да општина нажалост није у могућности да учини ништа како би се судски поступак убрзао или како би они добили статус цивилних жртава рата.
Најстарија жртва злочина у Штрпцима, који се догодио почетком Рамазана 1993. године, имала је 59, а најмлађа само 16 година.
