By Притисци, напади, урушавање већ освојених права и слобода, као и мањак новца за програме унапређења родне равноправности и безбедности – слика су актуелног стања женског покрета у Србији, упозоравају представнице женских невладиних организација. Упркос постојећим законима, институције често не реагују, а безбедност жена остаје кључни проблем.
Глобални тренд јачања конзервативних и десничарских политика, у којима се права жена све чешће доводе у питање у Србији се огледа кроз недоследну реакцију институција, јачање анти-родних наратива и све учесталију релативизацију значаја родне равноправности.
Мислим да је женски покрет под огромним притиском и снажним нападима. Ти напади долазе и од институција, али и од различитих неформалних десничарских и конзервативних група, као и из шире друштвене климе која се мења. Финансијски притисци су велики, а суочавамо се и са озбиљним насиљем — како као организације, тако и као активисткиње – каже Биљана Јањић из организације “FemPlatz”.
Закони који се директно тичу права жена све чешће се доносе без учешћа женских организација, иако управо оне имају кључну експертизу, нарочито у области спречавања насиља над женама. Истовремено, све теже долазе до средстава, док су буџетска издвајања за ове области недовољна.
Криза је свуда, па и у самом покрету. Криза је и у подршци – она или изостаје или није адекватно усмерена ка женским организацијама. У оваквом општем расулу, очекивано је да су управо женске организације међу првима на удару – закључује Џенета Аговић из организације „Импулс“ у Тутину.
Поред институционалних и финансијских притисака, активисткиње су све чешће изложене нападима у јавном простору и на интернету, што додатно утиче на њихову безбедност и могућност деловања.
Права која су нам оставиле претходне генерације жена данас се све више занемарују. Не нестају у потпуности, али се постепено потискују. Економска неједнакост је и даље изражена – жене зарађују мање од мушкараца за исти посао. Истовремено, присутни су снажни напади на феминисткиње и женске организације, засновани на предрасудама да су против мушкараца и породице – потенцира коодинаторка Савеза женских невладиних организација “Мрежа жена против насиља” Драгана Вељовић.
Друштвени обрасци и предрасуде отежавају борбу за права жена, али нове генерације показују потенцијал за промене.
Друштво још увек није навикло да жене траже своја права и да се за њих активно боре. А у суштини, реч је о основним људским правима, без обзира на то да ли говоримо о женама или другим маргинализованим групама – каже Ерна Паљевац из организације „Студенац“ Нова Варош.
Јелена Мемет из Алтернативног центра за девојке Крушевац каже да охрабрује чињеница да имамо све више младих жена које се укључују, посебно кроз студентске покрете. То даје наду да су промене могуће, иако је укупна ситуација и даље прилично забрињавајућа.
Иако законски оквир постоји, кључни проблем остаје његова примена. Активисткиње упозоравају – без заштите од насиља и јасне реакције институција, борба за сва друга права жена остаје озбиљно ограничена.
