By Прво место на републичком такмичењу из књижевности, све петице и други такмичарски успеси матуранткињи Пријепољске гимназије Тамари Пушици донели су престижно звање ђака генерације. О знању које је стекла у гимназији, дружењу, професорима који су је инспирисали и плановима за будућност говори у прилогу који следи.
Након што је као „Вуковац“ завршила Основну школу „Владимир Перић Валтер“ Тамара Пушица није имала пуно дилеме коју средњу школу жели да упише, већ је логичан избор и најбоља припрема за факултет био природно-математички смер Пријепољске гимназије.
Нисам се покајала. Заиста носим предивна искуства и много знања. Ја увек волим да кажем да је природно-математички смер гимназије дошао као општи смер, јер ту заиста изучавате много и природних и друштвених наука. Нећете остати ускраћени ни за језике, нити за било коју област. У суштини, сутра, чиме год пожелите да се бавите, имаћете отворена врата на сваком факултету. Мени је значило, пре свега, то што сам на свом смеру доста радила математику и физику. Најпре сам захвална мојој разредној и професорки математике, Вери Цистиковић, која ме је можда још више приволела и привезала за математику. Такође сам захвална и професору Ивану Луковићу, који ме је током четири године сигурно још више привезао за физику – Тамара Пушица, ученица генерације Пријепољске гимназије.
Највећи успех постигла је, ипак, на такмичењу из српског језика.
У првом разреду гимназије одлучила сам да се такмичим. Наставила сам традицију такмичења из друштвених наука, пошто су ми оне остале некако фаворит још из основне школе. Пријавила сам се на Књижевну олимпијаду и успела да освојим прво место на републичком такмичењу са максималним бројем поена. Некако сам успела да позиционирам нашу гимназију испред Филолошке гимназије из Београда, која је позната управо по српском језику и књижевности – каже Тамара.
Иако је у гимназији стекла широко знање, памтиће је по људима које је ту упознала.
Ја сам презадовољна знањем које сам стекла током ове четири године, у свакој области. Али оно што је увек на крају најважније и што свима нама остане у сећању јесу дружење и односи са професорима. Заиста могу да кажем да сам са сваким професором појединачно успела да успоставим коректан однос. За било шта сам у сваком тренутку могла да питам, сви су били ту за мене и професионално, на најбољи могући начин, пружали подршку. Пријепољска гимназија изнедрила је посебне људе, не само добре ђаке, већ заиста посебне људе. Искрено се надам да ћемо и у наредним годинама остати у контакту, да ћемо се виђати и да ћемо једни друге сутра гледати као успешне људе – оптимистична је Пушица.
Титула ђака генерације је је дошла као круна преданог рада и залагања.
Све је то лепо и носи са собом много лепих ствари. Наравно да је то понос за родитеље, породицу и пријатеље, тако да има и ту лепу страну. Али није ме то много понело у том смислу. Ја сам током целе основне и средње школе радила и трудила се због себе, да бих заиста стекла знање које ће ми сутра користити, да бих могла да наставим своје школовање, да будем, што кажу, свој човек, да имам стабилан посао и можда сутра оставим добар утицај на друге људе – каже Тамара.
Већ 12 година чланица је фолклорног ансамбла Дома културе, а посебно је поносна на неколико хуманитарних концерата. За пријемни испит на Електротехничком факултету у Београду почела је да се припрема од јануара.
Потребно је много рада и труда. Многи се заварају па помисле: „Имам довољно знања, не треба ми много припреме.“ Али треба. На крају се труд и рад увек исплате. Када је неко вредан и упоран, све се на крају добро заврши. Тако сам и ја успела добро да положим пријемни испит, остварим буџет и упишем Електротехнички факултет у Београду – задовољно истиче Тамара Пушица.
Другим ђацима поручује да буду истрајни и да прате своје снове, јер кад се нечему с љубављу и великим трудом посвете, резултати неће изостати.
