By Светска недеља дојења обележава се сваке године од 1. до 7. августа у више од 170 земаља широм света, како би се подигла свест о значају и предностима дојења и обезбедила боља подршка заједнице. Ове године обележава се под слоганом „Дојење – најбољи почетак живота. Оснажимо оно што је проверено најбоље”, а о изазовима са којима се сусрећу мајке приликом успостављања дојења за телевизију Форум говорила је вршњачка саветница за дојење при Удружењу „Родитељ“ Адмира Хајдаревић, магистарка фармације.
Подршка мајкама је кључни фактор за успешно дојење, јер дојење није одговорност само мајке, већ целе породице и окружења.
Подразумевамо да је дојење природан процес и да ће ићи лако. Међутим, врло често потребна нам је помоћ, поготово у тим почецима. Подршка треба да крене још током трудноће, кроз едукацију, како би мајка знала шта да очекује и шта је чека након порођаја. Затим, у породилишту, подршка треба да се настави око постављања бебе на дојку и успостављања тог првог подоја. Када дође кући, мајка често остаје сама, уплашена и несигурна да ли све ради исправно. Тада је веома важна подршка партнера и породице. Партнер не може да подоји бебу, али може много тога другог. Може да донесе мајци чашу воде, оброк, да јој обезбеди време за одмор и да јој буде ослонац када је најрањивија – каже Адмира Хајдаревић, вршњачка саветница за дојење при Удружењу „Родитељ“.
Бројни су проблеми са којима се сусрећу мајке које желе да доје своју децу.
Најчешћи проблеми јављају се већ одмах након рођења бебе. Имамо проблеме око правилног хвата, успостављања првог подоја и саме технике дојења. Ту су и изазови попут препуњености дојки, када је мајци заиста потребна практична подршка, како би неко проценио да ли је почетак дојења успешно успостављен. Затим следи низ других проблема, попут застоја млека, када су дојке болне, а може се развити и маститис. Ту су и болови приликом подоја услед рагада, односно оштећења брадавица. Све се то може успешно превазићи правовременом едукацијом и стручном подршком – каже саветница за дојење.
Најчешћа недоумица мајки је да ли имају довољно млека за своју бебу.
Дојење није само храњење – дојење је и емоција, и блискост. Некада ће беба тражити подој не зато што је гладна, већ зато што жели близину своје мајке. Ако имамо правилан хват, дојимо бебу на захтев, не ограничавамо подој и пустимо бебу да сама заврши и испусти дојку, онда заиста нема бојазни да беба није сита – истиче Хајдаревић.
Она додаје да се количина млека прилагођава потражњи бебе, а да је јако мали проценат мајки које због конкретних медицинских индикација не могу да доје своје дете.
Бенефити дојења су бројни и за бебу и за мајку.
Одмах по рођењу, контакт и блискост мајке и бебе, као и сам подој, доприносе регулацији телесне температуре бебе и нивоа шећера у крви. Беба се смирује уз мајку, а дојење доприноси и развоју цревне флоре. Такође, колострум, то прво млеко, називамо и првом вакцином, јер је богат заштитним факторима и антителима који доприносе имунитету бебе. Бенефити дојења су значајни и за мајку. Приликом дојења лучи се хормон окситоцин, хормон повезивања, који доприноси блискости између мајке и бебе, али и помаже да се материца контрахује након порођаја, чиме се смањује ризик од озбиљнијег крварења. Дугорочно, дојење је повезано и са смањеним ризиком од настанка рака дојке и рака јајника код мајке – прецизира Адмира Хајдаревић.
Саветовалиште за дојење функционише при Удружењу „Родитељ“ из Београда – невладиној, нестраначкој и непрофитној организацији, а мајке могу добити подршку путем телефона или мејла, као и на бесплатним онлајн радионицама које се одржавају сваког месеца, а o којима се могу информисати путем сајта dojenje.roditelj.org.
