By Док сезона бербе домаћег поврћа полако пролази, у пластеницима Химза Мушовића у Сељашници парадајз, краставац и паприке фефероне тек стижу. Квалитет производа обезбеђује редовне купце и задовољавајућу цену, али би брига локалних власти и Саветодавне стручне службе о повртарима требало да буде на много вишем нивоу, сматра Мушовић.
Химзо Мушовић из Сељашнице се више од 40 година бави повртарством. Препознат је у пријепољском крају и шире по квалитетној роби коју производи у пластеницима, али и по бесплатним саветима које дели својим колегама повртарима у вези са засадима и гајењем поврћа.
Данас је први дан јесени и сезона бербе парадајза у пријепољском крају скоро да је завршена. Међутим, у пластеницима Химза Мушовића у Сељашници није тако. Висина парадајза који расте у његовим пластеницима достиже и до 5 метара.
Тренутно у четири пластеника има парадајз, краставац и фефероне. Каже да је најважније да се изабере квалитетно семе, да се изабере одговарајуће време садње и да се адекватно одржава.
Имам 350 струка засађено у овом првом пластенику. То су Асија, турско семе и пинк, холандска семена. И чери је исто, ја не знам који је овај, али је исто баш скуп, али је квалитетан. И може да порасте код мене и до 5 метара. И онда стварно, кад се каже, пао с мердевина берући парадајз, не шали се, нимало. У проценту, на пример, више роди него онај парадајз на вагу. Како може онај парадајз, 4–5 килограма може да да, код мене и 6. А овај може више – каже Химзо Мушовић.
Не иде на пијац већ робу продаје ресторанима. Улаже велики труд и знање у производњу што резултира квалитетном робом која има добру цену.
Имај квалитет и ти одређујеш цену. Али ако ниси квалитетан и ниси конкурентан, нема те нигде. Не могу ја дајем паприку ако је штура или парадајз ако је флекав, ако није укусан. Неће га никако, ни џабе да му га дајем.
Већ годинама ово поврће сади у јуну и јулу и плодове убира све до првих мразева, некад и у децембру.
Наменски тако радим, зато што ја не могу да конкуришем овима што довозе . Ови накупци наши, из Шапца, из Албаније увозе. Колико год да се ја трудим, ја не могу да постигнем да буде као њихово. А овако кад код њих прође, код мене стигне, е онда је добро.
Иако има вишегодишње искуство, бављење повртарством захтева константно усавршавање и едукацију.
Ево колико радим, сваке године научим нешто ново. И сваке године негде погрешим. Али то мора тако некако, не знам да ти објасним, али стварно је тако и, значи, док си жив, учиш. И увек се појављују неке нове болести, појављују се и нове културе, нова семена, па хоћеш да пробаш, да испиташ, па се некад и зезнеш.
Има примедбе на рад Саветодавне стручне службе јер каже слабо раде, а ни повртари нису нарочито заинтересовани за њу.
Најважније, на пример, кад су у питању болести. Ми немамо заштитара уопште, него саветујемо се у овим пољопривредним апотекама, код продаваца, шта ти он каже, али то је сасвим, стварно, недовољно. Међутим, за мене би најбоље било, да наша саветодавна служба, да организује, на пример, сваке годинепрвог септембра, првог, не знам којег, да се одреди август, задња недеља у августу, или тако да се одреди, и да се обилазе, саветодавна служба да обиђе, да се кадрови сниме, па код кога је најбоље, да добије неку симболичну награду, и тај који је најбољи да каже шта сеје, чим прска, како ради, тако, да би то упијали сељаци, да би се то ширило.
Предлог има и за телевизију Форум, која својом акцијом За цветне оазе, подстиче улепшавање и озелењавање дворишта и башти.
Ево, ви из Форума организовали сте такмичење за најлепшу башту, што не можете да организујете и за најлепши пластеник.
Незадовољан је третманом општинске власти према повртарима, нарочито због изостанка реакције на штету коју је причинио град пре неколико месеци.
Ми смо организовано хтели да идемо код председника Драга Попадића. Он није хтео ни да нас прими, него рекао што нисте осигурали. Шта би било нашој локалној самоуправи, да је, на пример, изашла у сусрет, да је рекла, ево, не можемо да вам платимо то, немамо пара, немамо, али ето, да те прими, да види и да брине о вама. И да, на пример, купе, то је, па није ни 2.000 евра да купе овим тридесетак људи ову мрежу, ову мрежу за засаде. И она чува од града, да не поцепа најлон, они би били захвални, то би добра идеја била, било би лепо, и за нас, и за њих, али не. Што неће, ја не знам.
Упркос бројним изазовима и зависности од временских услова, дугогодишњим залагањем и знањем, Химзо Мушовић успева да сваке године произведе велике количине квалитетног поврћа и поручује свим повртарима да не одустају – јер се труд и напоран рад на крају увек исплате.
