By Четири члана Савета Регулаторног тела за електронске медије: Дубравка Валић Недељковић, Ира Проданов Крајишник, Милева Малешић и Родољуб Шабић упутили су писмо међународној заједници, наводећи да развој догађаја у том телу указује на директан политички утицај и позвали ЕУ, ОЕБС и друге међународне актере да и то узму у обзир у оценама изборног процеса. Како су навели, на овај потез су се одлучили након што ово тело није донело одлуку да се и ТВ Информер уврсти у редован мониторинг током трајања предизборне кампање.
Писмо је упућено амбасадору и шефу Делегације Европске уније у Републици Србији, Андреасу фон Бекерату, шефу Посматрачке мисије ОЕБС/ОДИХР за изборе у Србији, Еогану Марфију, шефу Мисије ОЕБС-а у Србији Марселу Пешку, представнику ОЕБС-а за слободу медија, Јану Братуу, Марти Кос, европској комесарки за проширење, Тонину Пицули, известиоцу Европског парламента за Србију, шефу Канцеларије Савета Европе у Београду, као и телима у Савету Европске уније и Европској комисији, шефовима мисија држава чланица ЕУ у Србији и амбасадама САД, Уједињеног Краљевства, Норбвешке и Швајцарске.
Писмо преносимо у целости:
Поштовани представници међународне заједнице,
Обраћамо вам се као четворо чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије Србије (РЕМ) како бисмо указали на развој догађаја који директно утиче на интегритет актуелног изборног процеса.
Вратили смо се у Савет упркос озбиљним забринутостима у вези са процесом кроз који је Савет изабран, као и упркос документованим питањима у вези са независношћу и могућим сукобима интереса неколико других чланова. Учинили смо то зато да Србија не би ушла у изборну кампању без функционалног медијског регулатора. Сматрали смо да је наша одговорност да исцрпимо сваку могућност да РЕМ почне да обавља своју законом прописану улогу.
Први суштински тест дошао је одмах.
Служба РЕМ-а је 10. септембра, пре конституисања Савета, започела мониторинг изборне кампање користећи узорак наслеђен из методологије мониторинга из 2023. године. Тренутно се прати једанаест телевизијских канала. ТВ Информер није међу њима.
На седници Савета 22. септембра Родољуб Шабић предложио је да Информер буде укључен у мониторинг. Савет се сагласио да сви чланови у року од 72 сата доставе предлоге за проширење узорка мониторинга.
Оно што је уследило је веома важно.
Свих осам чланова Савета потом се писаним путем изјаснило да Информер треба да буде укључен у узорак мониторинга.
Ипак, у тренутку када је 28. септембра требало донети формалну одлуку, четири члана променила су свој став. Гласање је завршено резултатом 4 – 4. Одлука није донета и Информер ће стога остати изван системског мониторинга изборне кампање који спроводи РЕМ.
Ситуација је посебно озбиљна зато што претходна питања независности и могућих сукоба интереса више нису апстрактна. Закон Србије захтева од чланова Савета РЕМ-а не само да поседују професионалне квалификације, већ и да имају углед у јавности заснован на залагању за слободу изражавања, људска права, демократију и владавину права, и забрањује понашање које доводи у питање углед, самосталност или независност Регулатора.
Овај развој догађаја указује на директан политички утицај на четири члана Савета РЕМ-а и мора се посматрати и у светлу ранијих оцена Европске комисије.
У свом документу из јула 2026. године Информациона белешка о скоријим дешавањима у Србији везано за Кластер 3, Комисија је, у вези са процесом избора РЕМ-а, навела да су „власти и Парламент заузели конструктиван приступ и предузели неопходне техничке кораке који су били под њиховом контролом.“
Сматрамо да оно што се од тада до сада догодило указује на неопходност преиспитивања такве оцене, јер је неопходно правити јасну разлику између формалног конституисања РЕМ-а и постојања функционалног и независног регулатора.
Наше учешће у раду Савета не треба тумачити као потврду да су проблеми који су пратили његов избор решени. Нити наша спремност на компромис како би институција почела да функционише не сме да се користи као доказ да РЕМ функционише нормално.
Напротив, ушли смо у институцију како бисмо проверили да ли она може да обавља своју законску улогу. Први суштински тест је очигледно показао да је то тешко оствариво.
Због тога позивамо Европску унију, ОЕБС/ОДИХР и друге међународне актере који прате изборе у Србији да формално забележе овај развој догађаја и узму га у обзир у свим оценама изборног процеса.
Немогућност медијског регулатора да током изборне кампање примени објективне критеријуме мониторинга на једног великог емитера најдиректније угрожава медијски плурализам, равноправност изборних учесника, једнаке услове изборне утакмице и могућност грађана да донесу слободну и информисану изборну одлуку.
Овакав образац се не може третирати као унутрашње неслагање унутар РЕМ-а. Он мора бити узет као доказ да нису испуњени услови за слободне и поштене изборе.
Наставићемо да користимо сваки расположиви правни механизам како бисмо захтевали да РЕМ обавља своје законом прописане дужности. Такође ћемо јавно објавити сваки случај у којем је Савет спречен да то учини.
Наше учешће не смете да користите као доказ демократског легитимитета избора.
С поштовањем,
Чланови Савета РЕМ-а:
Дубравка Валић Недељковић
Ира Проданов Крајишник
Милева Малешић
Родољуб Шабић
