Друштво

,

Особе са инвалидитетом

Анела Дураковић – Жена која разбија предрасуде и стереотипе

Свака једанаеста особа у нашој земљи има неку врсту инвалидитета, показују подаци последњег пописа становништва који говоре да у Србији живи близу 600 хиљада особа са инвалидитетом, од чега су чак 58 одсто жене. Иако смо, као друштво, напредовали у поштовању људских права и достојанства, жене које имају инавалидитет су једна од најмаргинализованијих група у Србији. Борба за побољшање услова њиховог живота је тешка и подразумева бројне препреке и изазове. Једна од оних које разбијају предрасуде о томе шта све могу особе са инвалидитетом је председница Савеза глувих и наглувих Србије, рођена Пријепољка, Анела Дураковић.

Као председница Савеза глувих и наглувих Србије, али пре свега као жена, Анела Дураковић сматра да су особе са инвалидитетом, а посебно жене, готово невидљива категорија у нашем друштву, јер су двоструко дискриминисане – на основу пола и инвалидитета.

Ја сам од рођења као жена била дискриминисана. Нисам могла да говорим слободно, морала сам да будем на услузи свакоме. Рецимо, за породичним ручком ја сам последња која је могла да руча.То је за мене чиста дискриминација. Ми смо људи. Ми смо људска бића. Зашто постоји подела у било чему? Заједно ћемо да седимо да једемо, заједно ћемо да будемо ту једни уз друге, подједнако.То што смо женског пола, не треба да нас буде срамота, каже председница Савеза глувих и наглувих Србије Анела Дураковић.

Анела је рођена у Пријепољу, а одмах након рођења лекари су констатовали да је глува. Како каже, родитељи су били јако уплашени и крили су то од других људи, што је према њеним речима велика грешка, јер родитељи најчешће не схватају колико је значајно да деца уче на знаковном језику у прве две године живота.

Често су ме спутавали у томе да користим знаковни језик, говорили да је то срамота и одрастала сам са тим питањем и том неком тугом и размишљањем о томе зашто то није дозвољено, зашто је то срамота, зашто смо то требали да кријемо. И то је мени био подстрек да се касније у животу оснажим и борим за своја права. Да се борим против дискриминације, да се борим против тога да се било коме забрањује коришћење знаковног језика и да се борим за права жена – искрена је Анела.

Иако забрињава чињеница да више од 81 одсто девојчица са инвалидитетом никада није похађало основу школу и да се жене са инвалидитетом теже запошљавају, па су чак 70 одсто издржавана лица, Анела сматра да то не треба да их деморалише, већ да им буде подстрек да се боре у животу.

Ја, као мајка и жена, остварила сам неке своје циљеве. Имала сам циљ да завршим школу и да покажем свима, који су мислили да ја не могу то и свима онима који су ме посматрали са неким сажаљењем, да ја све то могу. То сам желела да променим. Желела сам да променим неке предрасуде и стереотипе, да ме не посматрају као неког ко је јадан и са неким сажаљењем, већ да ме виде као способну жену и да ме виде као некога ко је успешан. Успела сам да завршим школу и када сам завршила школу, нисам желела да се вратим у Пријепоље, наставља своју животну причу председница Савеза глувих и наглувих Србије.

Остала је да живи у Ужицу где, како каже, много мање владају предрасуде о глувим и наглувим.

Данас је Анела супруга, мајка троје деце, домаћица, запослена и поврх свега председница Савеза глувих и наглувих Србије. Сматра да жене са инвалидитетом могу било шта.

Када сам долазила у ситуацију да ме неко пита па како ћеш ти, и брак и деца, како ћеш то да успеш. Зашто не би могла да успем? Мислим да би то требало рећи свакој жени. Можда да ми, као жене које су успешне, будемо пример тим другим женама и да кажемо „Ми то све можемо“ -одлучна је Анела.

За све особе са инвалидитетом има јасну поруку.

Хтела бих да поручим свим особама са инвалидитетом, посебно женама, да морате да се борите, морате да будете борбене и да не дозволите да околина и људи око вас буду ти који ће да утичу на ваш живот и да не дозволите да будете понизне, изоловане и да се стидите. Погледајте мене. Ја сам образована, пословна жена, председница Савеза глувих и наглувих Србије, остварена мајка…Будите упорне и успећете у својим намерама, поручује и охрабрује све особе са инвалидитетом Анела Дураковић.

Иако одређеног напретка има, жене са инавалидитетом су и даље једна од најмаргинализованијих група у Србији. Борба за побољшање њиховог положаја је тешка али, када послушамо Анелу Дураковић, видимо да није и немогућа.

Подели на мрежама
Новинар

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *