By Пријепољски рок састав „Бели анђели“ постоји пуних 55 година. Све ове године остао је веран рок музици. Иако се музичка индустрија одавно претворила у уносан бизнис, где све мање има места за уметност, овај рок састав дуже од пола века успева да сачува и промовише праве вредности и квалитет у музици.
Огромна љубав према музици била је једини мотив када је, сада већ далеке, 1969. године група заљубљеника у музику основала је рок групу „Бели анђели“. Добра атмосфера, јединствен звук и песме култних извођача постали су током година синоним за наступе овог бенда. Никада нису размишљали о томе колико ће трајати. Једина жеља им је била да што више свирају и наступају.
Мој брат и мој пријатељ Мане Несторовић су основали „Беле анђеле“. Ја сам млађи и ја сам се касније прикључио групи и дан данас трајемо. То је љубав у питању. Значи музика је на првом месту па онда све остало. Што би рекао мој пријатељ Милан Ћуковић „живи за музику и од музике“. И дан данас је тако. Мој музички сапутник је Гордана Јакшић као и Никола Букушић, мој синовац, који је такође у групи. Повремено окупимо велики бенд, а то је врло тешко зато што нема услова. Мислим на комплетан бенд, бубњеве и остало. То је врло тешко. Рок енд рол једва живи, на жалост. Ми покушавамо да вратимо то – каже фронтмен групе „Бели анђели“ Зоран Зеко Букушић.
1987. године бенду се прикључила Гордана Јакшић, која је и до дан данас остала водећи вокал овог састава.
То је отприлике мој једини професионални ангажман. У том бенду сам почела, а вероватно ћу у том бенду и завршити каријеру. Надам се не скоро, али мислим да ће цела моја каријера бити заокружена у једном бенду. Пре тога сам имала неке ангажмане који су више били као нека игра, пре него што сам уопште и знала да ће ме музика одвести на тај пут и да ћу се бавити само тиме – каже вокална солисткиња групе Гордана Гоца Јакшић.
Иако стање у рок музици никада није било сјајно, јер је увек била у другом плану, некада је било много боље него сада, слажу се наши саговорници, констатујући да се ова врста музике могла слушати на много већем броју места. Упркос свему, никада нису желели да подлегну утицају савремених трендова. Имали су свој пут који и дан данас следе.
Врло је тешко живети од музике, а посебно је тешко живети од рок енд рола. То се зна. Али, љубав је на првом месту – без премишљања нам прича Зеко Букушић.
Да није било лако истрајавати све ове године потврђује нам и Гоца Јакшић.
Тешко је стварно опстати у овим временима, јер познато је да се све променило, да су музички трендови тотално другачији од оних када смо ми почињали. Увек то неко опстајање иде на уштрб наше финансијске егзистенције, али ми се некако боримо, јер човек воли да ради оно што му је срцу драго без обзира на неке околне услове који су прилично, онако, тешки. Али, не дамо се. Боримо се још увек – оптимистично каже Гоца.
Данас најређе наступају у свом родном граду, а публика их најчешће може слушати у околним градовима и на црногорском приморју. Радује их што на њихове наступе долазе све генерације.
Изненадили бисте се када бисте знали колико младих долази да слуша поп рок музику и да им је то врло препознатљиво, да сви знају текстове, да знају песме. Баш је прилично пријатно изненађење када видим да нису само старије генерације оне које слушају то, већ да ту још увек има млађих снага које чувају то макар слушањем – каже нам певачица “Белих анђела”.
Као разлог што је све мање младих људи који имају жељу да свирају рок музику, фронтмен групе Зеко Букушић наводи чињеницу да је бављење музиком некада било првенствено задовољство, а сада се претворило у бизнис.
То је катастрофа. Клинци су само лова, лова, лова, а не знају да одсвирају два акорда. Нема нико да свира бубњеве, нема нико да свира бас гитару што је заиста поразно. Мислим да ту мало више треба да се укључе установе које се баве културом, јер ја када сам почињао у Дому културе смо имали просторије у којима смо вежбали – присећа се својих почетака Зеко Букушић.
Свима онима који желе да се баве овом врстом музике Гордана Јакшић поручује:
Будите своји, будите то што јесте. Не дајте да вас промене услови, ситуације, кризе и све остало. Само будите то што јесте – поручује Гоца.
Име пријепољског бенда „Бели анђели“ увек је било синоним за квалитет, а сада са сигурношћу можемо рећи и за дуговечност. Јер када нешто траје пуних 55 година, онда значи да је вредно пажње и дивљења.
