By Пријепоље се овог лета суочава са озбиљним проблемима у водоснабдевању. До краја јула наручено је 225 цистерни пијаће воде, што је више него дупло у односу на исти период прошле године, када су биле наручене 93. До сада је испоручено 160, што већ сада указује на све тежу ситуацију. Поред села која нису прикључена на градски водовод, недостатак воде погађа и приградска насеља, углавном у вечерњим сатима. Главни разлог је опадање издашности изворишта Сељашница, које у сушним периодима даје знатно мање воде од пројектованог капацитета, 140 до 190, уместо 250 литара у секунди. Неки од начина решавања ових проблема дефинисани су и у Плану развоја општине Пријепоље, али да ли се довољно ради на њима?
Систем водоснабдевања у Пријепољу је под све већим притиском, а уз смањену издашност изворишта Сељашница, све већи проблем представља и дотрајала инфраструктура. Решење за Пријепоље, као и за целу Србију, које заговарају из Удружења грађана “Полекол” и инцијативе „Право на воду“, недвосмислено се односи на улагање у инфраструктуру. Указују да актуелни позиви надлежних да корисници сами рационализују потрошњу, не могу бити решење проблема.
Индивидуално смањење потрошње воде не може да компензује вишегодишње деценијске пропусте у управљању водоводним системом и недовољним улагањем у њега, неадекватном реконструкцијом и недовољном изградњом резервоарских простора, посебно на вишим котама. Тако да одговорност искључиво лежи на институцијама – истиче Страхиња Мацић из Удружења грађана “Полекол”.
Главни цевоводи, постављени давне 1968. и 1986. године, налазе се у веома лошем стању и све чешће пуцају, што доводи до значајних губитака воде у систему. У Пријепољу је само у прва три месеца ове године евидентирано 17 интервенција на отклањању кварова, док је у другој половином прошле године било 44 интервенције. Осим тога, велики број прикључака нема исправне водомере, што значајно отежава праћење стања у систему и контролу потрошње.
Као једно од решења проблема, у Плану развоја општине Пријепоље, помиње се реконструкција и доградња постројења на Сељашници, а процена је да би то коштало 95 милиона динара.
Уопште није непознато у нашој примењеној хидрогеологији и инжењерској пракси да се спроводе мере вештачке регулације карстних врела, где би уз одговарајуће инвестиције издашност Сељашнице могла да се драстично повећа, како би се задовољила повећана потрошња за водом, могућност проширивања мреже и самим тим већи број корисника. Такви системи су изведени успешно у Бору, Нишу и Књажевцу осамдесетих година. Они су упоредиви са Пријепољем, због тога што се махом снабдевају из карстних издани и крашких врела – каже Мацић.
Планом развоја општине Пријепоље предвиђено је и алтернативно водоснабдевање са Сопотнице. За ову меру процењени трошкови су пре неколико година износили чак три милиона евра.
Сопотница је пре свега споменик природе, природно добро од изузетног значаја, па би требало да ужива знатно већу заштиту. Као таква је драгоцена. Зато сматрам да би било неоправдано да се тако нешто уради, посебно што постоји могућност да се постојеће водоизвориште оптимизује и унапреди, на начин да се готово дуплира издашност – наводи Мацић.
У оквиру истог плана, помиње се и изградња нових резервоарских простора. Још 2017. је започета израда документације за резервоар „Пушина 2“. Пројекат вредан 1,32 милиона динара поново је актуелизован ове године. Циљ је обезбеђивање резерви воде за око 2.000 корисника узводно од Вакуфског моста, укључујући Болницу, Основну школу „Свети Сава“ и вртић у Лукама. Још 2017. године је процењено да би изградњом овог резервоара губици воде могли да се смање за око 30%. Иако се често помињу „огромни губици воде“ у Пријепољу, прецизна цифра званично није објављена у доступним документима.
Наша Стратегија за управљање водама за целу територију Србије, предвиђа неки општи циљ смањења губитака на неких 25%, што би представљало огромну уштеду у односу на садашњих 55% и количину воде која истече кроз бушне цеви, а која на годишњем нивоу може да напуни једно Златарско језеро, то је 250.000.000 кубика. Када то вратимо на пријепољски контекст, тај водовод на Сељашници који испоручује око 1,3 милиона кубика воде на годишњем нивоу, 30% од тога је заиста респектабилна цифра и уз одређена улагања би се значајно унапредило водоснабдевање – закључује Мацић.
Према доступним подацима, у општини Пријепоље је покривено тек нешто више од 60 одсто домаћинстава водом којом газдује ЈКП „Лим“, што указује на потребу проширивања мреже и сталне контроле воде сеоских водовода, бунара и јавних чесама који мештанима служе као главни извори водоснабдевања.
