By На данашњи дан, пре 80 година, на Јабуци је погинуо легендарни бомбаш, народни херој Бошко Буха. Меморијални комплекс, посвећен једном од најчувенијих партизана, некад је био један од најпосећенијих у СФРЈ, а данас је, још увек, препуштен зубу времена и пропадању.
Бошко Буха је рођен 1926. године у славонском селу Градина. Бежећи пред усташким терором, са породицом је 1941. године избегао у Србију. Са само 15 година ступио је у строј Друге пролетерске бригаде, а његова храброст је веома брзо постала легендарна и узор многим младима, који су постајали борци партизанских једионица. Погинуо је 27. септембра 1943. додине, у четничкој заседи на Јабуци, док је из Пљеваља путовао ка Пријепољу. Сахрањен је у Пљевљима, на старом православном гробљу на Вароши. Још за живота је постао легенда, а славу његовог имена су додатно пронели и сачували филм чувеног редитеља Бранка Бауера, али и меморијал на Јабуци, чије централно обележје представља споменик вајарке Мире Летице, урађен по идеји пионирке Јадранке Берић, пристиглој на конкурс објављен у часопису за децу „Кекец“.
Меморијални комплекс, посвећен Бошку Бухи, саграђен је недалеко од места погибије, а статус непокретног добра од изузетног значаја добио је Одлуком Народне скупштине Социјалистичке републике Србије из 1987. године. Од објеката, који данас чине комплекс на Јабуци, прво је започета изградња Спомен дома „Бошко Буха“, који је у сивој фази грађен донацијама пионира из целе СФРЈ, о чему нам је сведочио тадашњи председник Социјалистичког савеза радног народа Војко Пјановић. Услед недостатка средстава, 1965. године завршетак радова и комплетно опремање преузео је Текстилни комбинат „Љубиша Миодраговић“, на предлог Николе Косовца, тадашњег директора. Намера је била да дом, поред меморијалног карактера, служи и за рекреацију радника пријепољске фабрике текстила, испричао нам је Пјановић. Спомен дом је завршен 1974. године, а Текстилни комбинат га је препустио на располагање и управљање друштвеним органима, који су га касније, 1983. или 1984. године, припојили Угоститељском предузећу „Милешева“, односно „Путнику“. Изградња угоститељских и туристичких објеката на Јабуци, којим је проширен постојећи садржај, започета је 1977. године и трајала је пет година.
Солидарност, толеранција и другарство, све су то синоними за антифашистичку борбу, али и вредности које носи Меморијални комплекс „Бошко Буха“, казала је драмска педагошкиња Ивана Богићевић Леко, која је 90-тих година долазила на кампове на Јабуку, у којима су учествовала деца из региона. Она је, заједно са историчарком Сањом Петровић Тодосијевић, 2019. године покренула петицију да се спречи продаја Меморијалног комплекса „Бошко Буха“. Стечајни поступак над Угоститељско-туристичким предузећем „Путник“ Пријепоље д.о.о. коме припада хотел у Пријепољу и објекти на Јабуци, отворен је у априлу 2010. године. Захваљујући петицији, обустављена је прва продаја, која је оглашена у јануару 2019. године. Друга продаја, такође неуспела, оглашена је у јануару 2022. године. Тада је Друштво конзерватора Србије упутило писмо надлежним институцијама са апелом да хитно реагују и зауставе процес јавног лицитирања и продају земљишта и објеката, што је и учињено. Министарство културе је, у марту ове године, изнело став да неће бити јавне продаје Меморијалног комплекса ,,Бошко Буха“, с обзиром да се ради о културном добру од изузетног значаја које по закону не може бити предмет продаје. Ово је званично саопштено након састанка помоћнице министра за културно наслеђе и дигитализацију Данијеле Ванушић са представницима Иницијативе за обнову Меморијалног комплекса „Бошко Буха“ на Јабуци.
Од 1991. године Меморијални комплекс „Бошко Буха“ је избрисан из програма ђачких екскурзија. У време СФРЈ био је, после Kрагујевца, најпосећенији меморијални центар у Србији.
