Бродаревска домаћинстава најближа Лиму у страху од нових поплава

Бродаревска домаћинстава најближа Лиму у страху од нових поплава

Сваки нови надолазак Лима уноси страх и зебњу код чланова породице Прељевић у Бродареву и њихових комшија. Њиховe породична кућe налазe се на двадесетак метара од обале Лима и првe су на удару поплавног таласа. Иако је за сада ситуација под контролом, очекује их још једна непреспавана ноћ.

Породична кућа Прељевића налази се у насељу Јалија, на само двадесетак метара од реке Лим. Иако се још увек нису у потпуности опоравили од поплавних таласа у новембру и децембру, већ страхују од новог.

Тада вода није ушла у кућу, али је дошла до степеница. Фалио је још само један степеник да нам поплави тамо где спавамо, али нам је ушла у нову собу коју смо недавно опремили. Ту је све поплавило. Вода је била пола метра и ту су све ствари уништене и то је све за бацање – каже Елдар Прељевић.
Немам неки страх од воде, али бринем због мајке и остале родбине. Ово је трећи пут у претходна два месеца да вода надолази, али је ово први пут да су дошли са џаковима пуним песка да нам заштите кућу – каже Елдаров сестрић Јасмин Лалић.

Иако је вода још увек далеко од куће, страх је присутан. Више од страха од нових поплава, породицу боли небрига локалних власти.

Осећам се јако лоше због ове ситуације са новим надоласком Лима, али нисам ни задовољан односом општинске власти, јер нам ранијих пута нису обезбедили средства као што су обезбедили јутрос, тек јутрос. За месец дана биле су две поплаве, а нису нам дали ни џак песка, нити је излазила комисија да процени штету – незадовољан је Елдар.

Прељвићи живе од социјалне помоћи.

Нисам задовољан ни Центром за социјални рад који би у овако тешким условима требало да нам обезбеди намирнице и неки привремени смештај, бар онда када је најкритичније – каже Елдар.
Срећом имамо родбину овде. Када је најтеже будемо код њих. И њима смо мало на терету, али шта да радимо. Тако је, како је. Волели бисмо да нам је кућа негде друго, барем 100 метара горе, али… – остаје недоречен Јасмин.

Тридесетогодишњи Јасмин у кући живи са мајком, тетком и тројицом ујака. Као најмлађи, највише брине за своје укућане.

Најтеже је ноћу, јер не можеш да спаваш. Бринеш због свега. Не бринем ја због себе. Ја највише бринем због мајке , јер сматарм да је то људски – са пуно емоција говори нам Јасмин.

После сваког поплавног таласа кућа, која је изграђена пре више од 50 година, претрпи материјалну штету коју породица не може да санира.

Апсолутно је тешко, јер немамо ми услова да санирамо последице поплава зато што немамо новчаних средстава. Ја сам инвалид од 2011. године. Примамо социјалну помоћ. Нас четири члана по 2 000 динара. То је све – каже Елдар Прељевић.  

Трајно решење породица Прељвић види у изградњи обећане обалоутврде.

Ја се надам да би то било дефинитивно решење, да се уради тај поптпорни зид у дужини од једног километра и да се споји од магистрале до магистрале, односно од Жутог кука до Пјенавца – нада се у решење овог проблема Елдар Прељевић.

А док поменута обалоутврда не буде изграђена, пред породицом Прељевић је још доста непроспаваних ноћи и страха да вода по ко зна који пут не дође до њихове куће.

Подели на мрежама

Повезани чланци