Буџет општине Пријепоље – пара има, али се не троше

      

Буџет општине Пријепоље за 2023. годину  износи 1.800.000.000 динара. Никада „тежи“ буџет општине која спада у групу девастираних, није повећање стандарда, већ резултат скоро пола милиона неутрошених средстава из прошле године. Пракса преношења вишемилионских износа, која нису утрошена онако како је планирано, већ је постала устаљена и уобичајена појава у општини Пријепоље.

У 2022. годину општина Пријепоље ушла је са буџетом вредним 1.636.000.000 динара. Стручна служба, али и већина одборника и одборница окарактерисала га је као инвестициони и развојни, јер је 45% средстава било намењено за инвестициона улагања. Међутим, изражена је и сумња у његову реализацију, с обзиром на то да је из 2021. године, пренето више од 400 милиона неутрошених средстава. Будући да су у његовом креирању учествовали сви коалициони партнери, није било значајнијих замерки на предложену расподелу буџетског новца кроз 17 програма.

Добро испланиран буџет је пре свега реалан буџет, са прецизно пројектованим приходима и реално планираним расходима, мишљења је стручњакиња за буџет Хајрија Кубуровић која има вишегодишње искуство на пословима извршења буџета.

Добар буџет је буџет чија потпора је у реалним пројектима који су спремни за реализацију и који решавају кључне проблеме грађана – сматра Хајрија Кубуровић.

Горица Безаревић из Одељења за буџет је истакла да се мислило на све категорије становништва, од новорођенчади, за које је опредељено 9 мииона динара, преко ђака првака за чије је књиге опредељено 3,5 милиона динара, до 15 милиона за личне пратиоце. Готово 300 милиона је опредељено за унапређење саобраћаја и путне инфраструктуре, 165 милиона за заштиту животне средине, 111 милиона за културу и информисање. Одборници су упозорили представнике Општинске управе да се јавне набавке морају благовремено расписивати, како опет не би дошли у ситуацију да више од  400 милиона динара остане неутрошено.

„Ни у џеп ни поред џепа”

Оно на шта су одборници тада упозоравали, на крају се и обистинило. За првих девет месеци проценат извршења буџета био је тек нешто више од 48 одсто.  „Ни у џеп ни поред џепа“, тако су трошење буџета описли управо они који су располагали њиме. Лоше планирање, које је ишло руку под руку са још гором динамиком трошења буџетских средстава, опет је довело до ситуације да се милионски износи из буџета Општине Пријепоље пренесу у наредну годину. На чију штету? Па баш на штету оних који и пуне тај буџет – грађана и грађанки. Бројне инвестиције нису реализоване, не због тога што новца није било, или што је општина штедела за црне дане, него зато што одговорни за буџет, односно локална власт, није добро радила свој посао.

Иако се буџет пунио предвиђеном динамиком, са процентом остварења од скоро 73 одсто, није се трошило како је планирано, па је проценат извршења био мањи од 50 одсто, без пренетих  432.000.000 динара из прошле године.

Што би рекао наш народ „Џабе ћоравом намигивати и глувоме шапутати“. Ми смо извршној власти прошле године сугерисали да не праве пропусте какве су правили прошле године, да не бацају паре низ Лим. Али гледајући овај деветомесечни извештај не може човек, а да се не запита, да ли су уопште свесни колико новца грађана Пријепоља ће на крају године бацити низ воду. То је свакако одраз лошег рада – изнео је свој став одборник Социјалистичке партије Србије Станко Кијановић саветујући председника општине да поднесе оставку.

Коментришући овакво стање, председник општине Пријепоље Владимир Бабић истиче да је задовољан, јер општина ће у наредну годину ући без дуговања и кредитних задужења. Каже да ће део средства бити пренет у следећу годину, јер расписивање тендера за један број инвестиција, попут сеоских водовода, чека пројектну документацију, чију је израду Општина већ платила.

Ниједан динар нама не пропадне. Та средства која су уговорена њих морамо да потрошимо, а та средства која нису потрошена, нико нам их не скине са рачуна. Она иду у нови распоред буџета, наново се планирају и чекају прилику да неки пројекат реализујемо. Сви послови прате једне друге, али  у сваком случају, крај буџетске године није нешто што јасно сече и каже „е ово сте урадили, ово нисте“. Живот тече даље у континуитету, као и наш живот, обавезе се преносе, а неке стигну да се реализују када ми желимо – појашњава председник Општине Пријепоље Владмир Бабић.

Главни узрок лошег извршења буџета представници опозиције виде у његовом лошем планирању. Сматрају да ако се нешто планира, требало би и да се реализује.

Мислим да ће по овој динамици око 500 милиона бити пренето у наредну годину. То је па скоро половина буџета. Са којим аргументима да се наступи пред Министарством и пред било којим фондовима и да кажете „да, нама требају средства“, а заправо ви сте имали та средства, а нисте их потрошили – рекао је тада Едиб Кајевић из Странке демократске акције Санџака.

Трошењем средстава за првих девет месеци није био задовољан ни одборник Демократске партије Санџака Рахим Ровчанин.

Оно што се види из овог извештаја Одељења за буџет није ни мало охрабрујуће, посебно чињеница да нам је на дан 30. септембар остало неизвршено 917.000.000 динара са оним пренешеним из прошле године. Ако видимо да је динамика прилива већа од расхода до краја године ћемо пробити милијарду динара буџетског новаца грађана са којим се не зна шта ће се, који смо бацили, нисмо употребили.Недавно смо имали ребаланс. Није могло да се потроши много, али неки елементи су могли да се ублаже. Ја сам конкретно мојим амандманаом на ребаланс имао један предлог, али коме. Ово није у реду – сматра Ровчанин.

Одборник Странке правде и помирења Насо Планић је похвалио Одељење за буџет на добро урађеном извештају, иако није у потпуности задовољан извршењем буџета.

Главни разлог за неизвршење буџета је то што немамо довољно фирми које се баве пословима асфалтирања, крпљења рупа и другим инфраструктурним делатностима. Сматрам да би општина требало да нађе модел по коме  би основала једно предузеће, где ће имати своју грађевинску оперативу, где се неће чекати расписивање тендера, жалбе, притужбе и која ће моћи да обавље већи део послова у општини Пријепоље. Овај модел већ постоји у неким другим општинама. Сигуран сам да би у том случају извршење буџета било много веће него што је сада – предложио је одборник Планић.

Шта је у ствари главни проблем током креирања буџета? Управо чињеница што се он не планира према стварним потребама људи, већ према политичким.

Политичке странке које чине власт и владајућу коалицију, они планирају средства у неком тренутку да би задовољили одређене апетите својих бирача, свесно знајући да то неће моћи да реализују. Због тога кажем да је реално планирање оно што је основни аргумент приликом доношења буџета – истиче Едиб Кајевић.

Што се тиче потрошених средстава за првих девет месеци ове године, највише је издвојено за путну инфраструктуру – око 64 милиона динара. Појединачно, најскупља инвестиција у овој години  је Парк народних хероја, за који је у првих девет месеци из буџета издвојено око 19,5 милиона динара . Такође, постављање плутајуће бране за хватање отпада коштало је близу 19 милиона динара.

Ребаланс буџета

Лоше испланиран буџет углавном има за последицу немогућност да се финансирају потребе грађана и корисника буџета, као и немогућност да се реализују планирани пројекти, мишљења је Хајрија Кубуровић.

Лоше планирање углавном доводи до честих измена буџета, односно ребаланса. Ипак, не можемо рећи да су измене буџета нужно негативна појава. Док год служе стварању услова да се финансирају добри пројекти, обезбеди задовољење потреба грађана, измене буџета су добре, колико год да их има током буџетске године – каже Хајрија Кубуровић.

Општина Пријепоље из године у годину преноси вишемилионска неутрошена  средства. Да ли је до лошег планирања или реализације, углавном буџет општине Пријепоље,  у последњих пет година, више пута у току године доживљавао је ребаланс, понекад и три пута, али и поред тога средства су остајала неутрошена.

На дуги рок, преношење средстава из једне у другу буџетску годину није добро, али је некада неопходно и оправдано. Зато је важно да се размотре сви могући разлози за појаву разлика између планираних и утрошених средстава и остварених прихода и расхода. Некада је то лоше планирање. Лоше планирање најчешће значи планирање пројеката за које немате одговарајућу документацију, дозволе, затворену комплетну финансијску конструкцију. На тај начин се средства практично заробе за финансирање пројеката за које је нереално очекивати да ће се започети или реализовати у току једне буџетске године и тако средства остају неутрошена – сматра Хајрија Кубуровић.  

Ипак, према речима Кубуровић, која има и радно искуство у Одељењу за буџет општине Пријепоље, некада постоје и објективни разлози за неизвршење буџетских средстава и њихово преношење у наредну буџетску годину попут епидемије Ковида 19.

У неким ситуацијама, када се планирају и реализују велике инвестиције, средства се преносе и резервишу за финансирање започетих инвестиционих пројеката, па и то може бити разлог за преношење средстава у наредну годину. Такву ситуацију општина Пријепоље је имала пре неколико година, у време када је председник општине био Емир Хашимбеговић. Имали смо неколико важних инвестиција. Уговори су били закључени и радови у току. Пренели смо неки износ од око 60 милиона динара, али смо заиста знали да нам је тај новац неопходан за плаћање започетих инвестиција. То је тада наишло на критике јавности, али је била реална потреба у том тренутку. Независно од тога колико је сада новца неизвршено из општинског буџета и који су разлози за то,  свакако је важно да се сагледа на који начин се новац убира и троши и да јавност такве информације добија од представника власти – истакла је Кубуровић.

Укључивање грађана у креирање буџета Хајрија Кубуровић сматра веома важним, јер на тај начин грађани и грађанке имају прилику да искажу своје потребе и утичу на начин на који ће бити утрошен новац из буџета који сви стварамо.

Покушаје укључивања грађана у буџетски процес имамо у Србији у одређеном броју локалних самоуправа. Неки су са мање, а неки са више успеха. Проблем који ја лично видим у том процесу јесте што те иницијативе за укључивање грађана најчешће долазе од организација цивилног друштва и медија, а ређе од носиоца власти и креатора буџета. Други проблем јесте проблем јако мале мотивације грађана за учешће у буџетском процесу и одсуство вере да просечан грађанин може да утиче на тај процес. На мотивацији грађана могу и треба да раде и организације цивилног друштва и медији, али обавезу да то раде имају, пре свих, представници власти – каже Кубуровић.

Напомиње да је веома важно да се ове теме отварају, како би се грађанима буџетски процес приближио и како би се мотивисали да у њему учествују.

Зашто је важно увести „грађански буџет“?

Ако заједно стварамо новац који пуни буџет, сасвим је логично да свако од нас ко жели да зна како се тај новац троши, може то да сазна, и то на једноставан начин – мишљења је Хајрија Кубуровић која додаје да је грађански буџет, у најкраћем речено, буџет преведен на језик просечног грађанина који није економски стручњак.

Да бисмо у неком процесу учествовали, морамо да га разумемо, да схватамо да на њега можемо да утичемо, да на то имамо право, а онда и да знамо шта су власти планирале, да бисмо могли да оценимо да ли је то добро за нашу заједницу или мислимо да можемо боље, да треба финансирати неке друге пројекте, и на крају, да имамо прилику да изнесемо своје предлоге – сматра Кубуровић.

Грађански буџет може да послужи као средство за враћање поверења грађана у представнике власти и стварање једног партнерског односа грађана и доносиоца одлука. Такав однос је користан за обе стране.

Грађани имају корист од буџетског новца кроз финансирање њихових реалних потреба, а то се враћа доносиоцима одлука у виду подршке за такво управљање новцем, па и у виду подршке на неким будућим изборима.  Општина Пријепоље је била међу првим општинама у Србији које су усвојиле грађански буџет и била направила један корак у том процесу, чак много пре него што је таква обавеза поменута у актима Министарства финансија. Било би лепо да се грађански буџети израђују сваке године, без обзира на то да ли је то обавеза или не, и да се њиховој изради приступи озбиљно и детаљно, како би се грађанима пружило што више информација о буџетској потрошњи – сматра Хајрија Кубуровић.

Програмско буџетирање

Законом о буџетском систему Републике Србије је предвиђено да од 2015. године Србија пређе са линијског на програмско буџетирање. Шта то значи и какве могућности оно пружа?

Програмско буџетирање је процес који се заснива на планирању развоја и финансирању реалних пројеката. Поред планирања средстава, програмско буџетирање подразумева утврђивање средњорочних и краткорочних циљева и утврђивање индикатора за праћење остварења постављених циљева. На тај начин се ствара могућност за праћење да ли се трошењем буџета и у којој мери остварују постављени циљеви. Он је део једног ширег процеса стратешког планирања развоја које, по мом мишљењу, на локалном нивоу још увек није заживело у пуној мери – објашњава Хајрија Кубуровић.

Општина Пријепоље прешла је на програмско буџетирање. Према предлогу одлуке о буџету за 2023. годину расподела буџетских средстава планирана је кроз 17 програма, као и претходне године.

  Нови буџет – нова брига?                                   

Општинско веће је припремило Предлог одлуке о буџету за 2023. годину Општине Пријепоље који износи чак 1.800.000.000 динара.  У предвиђеном року, Општинском већу је предато девет амандмана, од којих је један повучен тако да су се већници изјашњавали о осам на предложену Одлуку о буџету за наредну годину.

Одборник Зулкефил Садовић је предлагао да се додатна два милиона динара издвоје за уклањање и хумано збрињавање паса луталица. Одборница Амела Мехонић је предложила увећање средстава за социјалну заштиту, док је њен партијски колега Рахим Ровчанин имао два предлога: да се умањи буџетска резерва за 20 милиона и расподели на асфалтирање путева и на пољопривредни и рурални развој. Други амандман односио се на захтев да се стални трошкови Дома културе умање за 10 милиона динара јер, како је навео у образложењу, буџет ове установе културе ове године је износио скоро 42 милиона динара, уз сталне трошкове од 6.200.000. Предложени износ за следећу годину је чак 70  милиона, док је за сталне трошкове планирано 20 милиона динара, што је увећање од 322 одсто, навео је Ровчанин.

Сви ови амандмани су одбијени као и амандман Миљка Радуловића да се увећају субвенције јавним нефинансијским предузећима, са посебним акцентом на одлагање комуналног отпада. Већници су прихватили само три амандмана одборника владајуће коалиције .

Буџет за 2023. годину одборници и одборнице су усвојили на последњем заседању у 2022. години, које је одржано 27. децембра, седам дана након рока који је предвиђен одредбом члана 31. Закона о буџетском систему. Никад тежи буџет резултат је 492 милиона неутрошених средстава ове године, што је за чак 60 милиона више него прошле. Лоша пракса преношења вишемилионских средстава не брине већнике, јер кажу да су од ове цифре уговорене инвестиције у вредности од 200 милиона динара. Ако је судити на основу искуства из претходних година, разлога за бригу би и те како требало да има.