By Нови број „Савиндана“ у издању Милешевског културног клуба „Свети Сава“ промовисан је у Дому културе у Пријепољу. Најновији број на 88 странa доноси текстове педесетак аутора, нових и сталних сарадника „Савиндана“, који годинама посвећено истражују и пишу за ревију која се чува и ишчитава током целе године.
Промоција „Савиндана“ и ове године је испунила малу салу Дома културе у Пријепољу, окупивши бројне ауторе, сараднике ревије, пријатеље Милешевског културног клуба „Свети Сава“ и поштоваоце годишњака који дуже од три деценије баштини историју Србије и пријепољског краја. Госте из Подгорице, Берана, Пљеваља, Прибоја, Нове Вароши, Ужица, Чачка, Сјенице и Новог Пазара поздравио је председник Управног одбора Милешевског културног клуба „Свети Сава“, Зоран Малешић који се том приликом захвалио ауторима на сарадњи, али и свима који доприносе да “Савиндан“ настави да шири мисију због које је основан.
Ми наше ауторе не плаћамо. Не примају никакве хонораре од Милешевског културног клуба. То је њихов прилог овој вечери и овом новом броју “Савиндана” и ја им се на томе захваљујем. Ове године имамо нешто више сарадника и очекујем да ће их бити још више и више у наредним годинама – каже председник Управног одбора МКК „Свети Сава“ Зоран Малешић.
Овогодишњи број Савиндана, подељен у пет тематских целина на систематичан и крајње аналитичан начин, представио је директор Историјског архива Ужице Жељко Марковић, које се присетио свог првог доласка у Пријепоље и сусрета са „Савинданом“.
У долини, на ушћу Милешевке у отпадом освојени Лим, трајало је српско насеље јасног имена – Пријепоље. Чисто, засјајено пролећним сунцем. Седело над реком и сведочило затрованости једног столећа. Ћутало са својом Милешевком. Учило од ње, а не од ове набујале, силне воде Лима, на коју је све грунуло и у коју све хоће да се преврне – како се остаје чистим. Том Милешевком, једног дана, стигох и до Милешевског културног клуба “Свети Сава”, да се напијем чисте воде са њиховог изворишта. Користим се приликом да искажем захвалност Љубомиру Шуљагићу, тадашњем директору Пријепољске гимназије, што ми то приушти, дарујући тадашње бројеве “Савиндана”. Осетих питку воду оног источника. Његов жубор преносе и доносе нам они који живе ублизу до њега, који стално чују хук те воде, осећају младост тог источишта – истакао је Жељко Марковић.
Насловној страни овогодишњег броја кумовао је дугогодишњи сараданик Милешевског културног клуба, графички дизајнер Веселин Нишавић. Његов избор је пао на слику „Ситница“, аутора Мила Нерадовића, чија је породица присуствовала промоцији. Међу гостима је био и најмлађи учесник промоције, праунук сликара Мила Нерадовића, мали Лав из Подгорице
Косово пукло и широко… На хоризонту Газиместан, споменик косовским јунацима и цару Лазару… Река Ситница и поломљено гробље… то гробље је у ствари ситница. Тад су сви говорили да је то ситница. Није ситница што је река Ситница… – објашњава симболику насловне стране Веселин Нишавић.
Захваљујући пријатељима , Милешевски културни клуб “Свети Сава” већ 23 године промовише и вреднује знање и образовање. И ове године наградио је најбоље ученике пријепољских средњих школа. Награђени ове године су Един Бјелак из Пријепољске гимназије, Маријана Јоксимовић из Економско-трговинске школе и Игор Ковачевић из Техничке школа. Награде је, по устаљеном обичају, уручио члан Управног одбора Клуба Љубомир Шуљагић.
Мени је увек било важно, а мислим и вама као и ученицима, да стекну једно уверење и да се види да неко мисли о онима који су најбољи. Ови ученици, али преко њих и други који ово чују и виде, треба да схвате да је знање основ свега и да је знање јаче од свега – поручује Љубомир Шуљагић.
У име награђених присутнима се захвалила Маријана Јоксимовић.
Желела бих да се захвалим Милешевском културном клубу “Свети Сава” што нас је и ове године удостојио оваквог догађаја и што су и ове године најбољу добили бар мали знак пажње. Хвала свима, а најлепше хвала нашим школама што смо баш ми изабрани да будемо овде. Верујем да је Пријепоље пуно младих, перспективних и успешних људи, тако да смо сви ми најбољи на неки начин – поручила је Маријана Јоксимовић.
Као дугогодишњи директор Пријепољске гимназије Шуљагић је признао да се у школама увек више водило рачуна о лошим ђацима, а да су се они најбољи сами сналазили.
На памет ми је пао Доситеј Обрадовић који је рекао да богат, а без школе, је подобан волу са златним роговима – закључио је Шуљагић.
У одломцима из ударних текстова овог броја, које су казивали новинари Телевизије Форум Александар Минић и Далиборка Малешић, која је и водила промоцију, али и стиховима које су читали аутори, присутни су имали прилику да чују само део онога што ће се читати у наредних годину дана, до изласка 35. броја.
