Да ли експлоатација тресета на Пештеру угрожава цео екосистем у заштићеном подручју?

Да ли експлоатација тресета на Пештеру угрожава цео екосистем у заштићеном подручју?

Република Србија је потписница Рамсарске конвенције, која подразумева заштиту мочварних подручја од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица. Међу 10 проглашених подручја од међународног значаја у Србији је и Пештерско поље, које је од 2015. године специјални резерват природе. Овај предео, који се налази на надморској висини од више од 1.000 метара, је једини резерват природе у Европи који има влажно подручје богато огромном количином изузетно вредног тресета.


Нестанком борових шума, под специфичним климатским, рељефним и хидрографским условима овде се формирао јединствен комплекс барских, мочварних и тресавских подручја. Тресет из Пештерског поља је изузетно квалитетна врста земље, која је настајала хиљадама година, а његова експлоатација је почела 80-их година прошлог века. Сада експлоатацију тресета у највећем крашком пољу на Балкану изводе две фирме из Тутина, „Pešterski treset Natural“ и „Pešterski treset Production“. Експлоатација тресета на Пештерском пољу, у делу који је под трећим степеном заштите, је проблематична за Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, јер је ово подручје, између осталог, станиште за 89 врста заштићених птица.

Проблематично је то што је Република Србија потписник Рамсарске конвенције која управо треба да штити тресаве од нестајања, а експлоатација на Пештеру управо озбиљно угрожава нашу највећу тресаву. Специјални резерват природе „Пештерско поље” је успостављен управо због високопланинских тресава и природних вредности које их прате, док копање управо угрожава те изворне вредности. Такође, ми још не знамо да ли је и колико ова велика тресава повезана са подземним водама овог иначе углавном безводног подручја. Уколико се уклони тресет, а самим тим и вода коју акумулира (тиме губи притисак на подземне воде) извесно је да ће пресушивање и онако угрожених извора, бунара на овом подручју постати још израженије – каже Марко Шћибан из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Према мишљењу, али и сазнањима овог Друштва, постојеће контроле надлежних нису довољне.

Ми током ове сезоне тамо нисмо срели никакве инспекције које контролишу копање, нити је стараоц резервата са којим сарађујемо, био обавештен о томе. Постојеће контроле и ограничења постоје на папиру, али је упитно колико се спроводе у пракси, док је посебно упитно да ли се дозволе издају аутоматски или на основу конкретних анализа (којих знамо да нема). А заправо, основни проблем није све то већ чињеница да је у Уредби о заштити СРП “Пештерско поље” копање тресета уопште дозвољено будући да је то супротно Рамсарској конвенцији и осталим законима који се тичу заштите природе, природних реткости. Високопланински тресет који се налази на матичној кречњачкој стени изузетно споро настаје, а његово уклањање ће готово сигурно дугорочно негативно утицати на подземне воде. Тиме нису угрожене само природне реткости, већ и људи и сточарство у целини будући да се ради о углавном безводном крашком подручју где су суше све израженије из године у годину. Зато смо забринути – истиче Шћибан.

Тренутно на Пештерском пољу тресет експлоатишу две фирме, које према дозволи Завода за заштиту природе Србије годишње могу да ископају до 50.000 кубних метара.

Ми вадимо годишње од 4.500 до 5.500 хиљада кубних метара, колико и друга фирма, што значи 10 пута мање него што је дозвољено. Толика је и продаја, понекад се нешто нађе на залихама. Раније је експлоатација тресета била у надлежности Министарства пољопривреде, сада се дозволе добијају код Министарства рударства где се врше мерења количине која се налази на одређеном пољу да би могла да се добије дозвола за рад. Без дозволе Завода за заштиту природе, коју смо задњи пут добили на две године, не бисмо могли да радимо – каже Шахман Насуфовић, директор фирме „Pešterski treset Natural“, која је као и „Pešterski treset Production“ настала када су се два брата одвојила свако за себе из првобитне заједничке фирме која се бавила истом делатношћу
Управљач заштићеним подручјем, Специјалним резерватом природе „Пештерско поље“ је Туристичка организација Сјенице, у чијој надлежности је свакодневно надгледање и контрола простора где се врши експлоатација тресета.
Експлоатација се врши по правилима и прописима које добијамо од Завода за заштиту природе. Они су децидни да се експлоатација не може почети временски пре 17. јула. Постоје и процедуре о дубини експлоатације тј да се мора оставити подина тресета од око 20 центиметара како би се омогућила регенерација у неком наредном периоду. Ми смо ту да их надгледамо, да током саме експлоатације не отклоне онај водопропусни слој глине, да не дођу до шљунка да не би вода из овог тресавског подручја отишла. Такође, контролишемо их и да видимо које су то количине које они годишње експлоатишу. То је отприлике неких 30.000 кубика, а та количина буде и већа када је сушна година. Ова година је кишовитија тако да експлоатација иде мало спорије – каже Милорад Бабић, чувар заштићеног подручја у резервату „Пештерско поље“.

Према Бабићевим речима, великих проблема и нерегуларности у раду било је када је овај предео проглашен заштићеним подручјем, јер је против фирми за експлоатацију тресета поднето неколико пријава.

Фирме до тада нису морале да поштују никакве законске регулативе, радили су шта су хтели. Приликом проглашења резервата постоје одређене норме које су морали да испоштују. На почетку су то мало неозбиљније схватали, док нису били санкционисани од наше и стране инспекције, па су платили неколико казни и од тада је то мало регуларније, али није у мери у којој би требало – објашњава Бабић.

Са друге стране, представници фирми кажу да све раде у складу са прописима, уз велике обавезе и таксе које плаћају према управљачу Туристичкој организацији Сјенице, Министарству пољопривреде и Министарству рударства и енергетике.

Услови су исти за све фирме, а експлоатација се врши око два месеца. Годишње око 4.000 кубика може да се извади, а дозвољено је 50.000. Потражња није велика, тако да нам увек остане у складишту. Морамо да испоштујемо све услове када је у питању заштићено подручје и водимо рачуна, тако да за сада немамо ниједну пријаву. Нема правила за експлоатацију, све зависи од парцеле до парцеле. То су дубине од метар до метар и по – објашњава менаџер фирме „Pešterski treset Production“ Енес Махмутовић.

На питања о надлежностима и видовима контроле у области експлоатације тресета, из Завода за заштиту природе није стигао одговор, тако да изгледа да је свест о значају очувања овог подручја тема којом се у великој мери бави само Друштво за проучавање и заштиту птица Србије.

На жалост, за сада нисмо урадили много јер нам, пре свега, недостаје студија која је скупа, а која треба да нам укаже да ли постоји опасност од даљег губљења подземних вода. Ми такву студију не можемо да урадимо, а немамо ни да платимо. За сада смо истражили птице гнездарице у околини језера Kарајукића бунари и копа тресета, тако да сада знамо шта се ту гнезди и појављује на сеоби. Пронађене су неке врло ретке врсте како птица, тако и других животиња, биљака, но још много тога има да се истражује. Циљ пројекта је сагледавање опасности коју се собом носи копање тресета, те других проблема који су присутни на подручју Пештерског поља, а пре свега промоција природних вредности овог подручја како међу локалном тако и широм јавношћу. Прикупљен је богат фото материјал, биће урађен и кратак документарац, брошура, помогли смо опремање хранилишта за лешинаре, а преко радних паса пулина и даривања електрчних пастирица помоћи ћемо појединим домаћинствима у одржавању екстензивног сточарства. Неке планиране акције за ширу јавност морамо да откажемо због безбедносних мера услед пандемије коронавируса. Свакако да смо веома захвални фондацији ЕуроНатур што нам помаже у финансирању ових активности – наводи Шћибан.

Извођење студије утицаја копања тресета на животну средину значајном сматрају и у Туристичкој организацији Сјенице.

До сада није рађена студија штетности на ову тресаву и на околну тресаву која се налази у другом степену заштите, где имамо око 2.900 хектара. То је у процедури рада сада и на основу те студије видећемо шта и како даље. Ако студија покаже да постоји штетан утицај, онда ћемо се обратити ресорном министарству и свим надлежнима, као и невладином сектору да оспоримо то што они раде или да нађемо начин да се то ради како треба – истиче чувар заштићеног подручја Бабић и додаје да је експлоатација тресета дозвољена у трећем степену заштите, на површини од 137 хектара.

Обавеза фирми је да након експлоатације поља, одраде рекултивацију самог терена.

У овом периоду они ту санацију не раде како би требало, јер је раде по елаборату у коме нису адекватно анализирана крашка поља и тресава на њима. На овај начин, они само раде заравњавање терена, не дозвољавају води да кружи и тако долази до недостатка воде у самом земљишту односно до горења тресета, нестанка јер се он временом претвори у земљу. Морамо да видимо оправданост ових канала који су урађени пре 15-20 година, који одводе воду из ове тресаве. Kанале су они урадили на почетку експлоатације на овим пољима, што им тада нико није бранио нити оспоравао, али сада, последњих година видимо да су ова поља постала сувља него што су била и то поља где још није урађена експлоатација, што су и они сами закључили. Сад смо у заједничким договорима да те канале затрпамо – закључује Бабић.

Марко Шћибан из Друштва за проучавање и заштиту птица Србије истиче да је експлоатација тресета на Пештерском пољу веома значајно питање, јер је целокупно подручје Сјеничко-пештерске висоравни потпуно јединствено у Србији.

То је велика крашка висораван на којој се налази велики диверзитет травнатих отворених станишта, како на влажним тако и сувим земљиштима. Велики број ретких, реликтних врста пронађен је на овом подручју у скоро свим типовима станишта. Скоро да нема групе организама која на овом подручју нема неки значајан или занимљив налаз. Занимљиво је да смо до сада на простору ове висоравни евидентирали 214 врста птица. Забележили смо заиста здраве и бројне популације више врста птица које су иначе знатно ређе у другим деловима земље. Ту би пре свега истакли обичну траварку, обичну белогузу, еју ливадарку, сиву грмушу, прдавца… Занимљив је податак да након дужег низа година изгледа да расте и број активних гнезда белих рода. За крај свакако да је важно истаћи да ово подручје и даље има врло висок степен очуваности природе, а што је још ређе и традиционалног начина живота. То су вредности које треба очувати заједно са даљим економским развојем овог краја.

Подели на мрежама

Повезани чланци