By Општина Пријепоље обележила је 27. годишњицу од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, у знак сећања на страдале и све који су учествовали у одбрани земље. Тим поводом, општинско руководство приредило је пријем за породице погинулих бораца из ратних сукоба вођених у периоду од 1991. до 2001. године. Након пријема, представници локалне самоуправе, заједно са члановима породица страдалих, положили су венце на спомен-обележје код Железничке станице, одајући пошту жртвама и чувајући сећање на овај важан део новије историје.
На дан када су пре 27 година снаге НАТО пакта почеле бомбардовање Савезне Републике Југославије у згради Општинске управе уприличен је пријема за породице 15 погинулих Пријепољаца страдалих у ратним сукобима 90-их година. Ове године навршава се 25 година од погибије капетана прве класе Велише Кијановића. Ни после четврт века ране на срцу његових најмилијих нису зацелиле.
Нема шансе да то може да се заборави. Сваки дан, свака ноћ, све је исто. У мислима, у размишљању шта је било, како и зашто – то не може да се заборави. Драго ми је што је општинска управа изашла у сусрет свим породицама бораца, да се тај датум не заборави – каже Велишин отац Раде Кијановић.
Драго му је што је покренута иницијатива за изградњу споменика у Коловрару, јер сматра да на тај начин Велиша никада неће бити заборацљен.
Значи нам много, јер видимо да нисмо заборављени од народа. Људима који су то покренули од срца хвала – каже Раде Кијановић.
Анђелко Зиндовић је у ратним сукобима 1993 изгубиобрата Предрага.
Не може се то никад повратити, ни вратити. Покојни брат је био добровољац. Рођен је 1971. године. Значи, када сам га преузео тамо на ратишту, имао је 22 године. Преузео сам га, довезао сам га. Сад знам где је. Идем кад могу на његов гроб. Тешко ми пада, првенац је то. Никад се та рана не може залечити, барем у мојим мислима – са сузама у очима прича нам Предрагов брат Анђелко Зиндовић.
Током пријема члановима породица и ове године је уручена скромна новчана помоћ, а највише речи је било о предлогу да се наредних године године одвојено обележавају 24. март и дан сећања на погинуле борце из Пријепоља.
Следеће године биће уведена два нова датума, јер мислим да је то битно и за све породице погинулих бораца, а исто тако да је и 24. март датум који морамо обележавати. А следеће године, када буде обновљен споменик НАТО агресије, обележаваћемо 24. март, а са породицама ћемо договорити датум када ћемо примати породице палих бораца, полагати венце и уз пригодан програм, обележавати и сећати се свих хероја који су дали своје животе – објашњава председник Општине Пријепоље Драго Попадић.
Обележавање Дана сећања на жртве НАТО агресије настављено је код спомен обележја код Железничке станице где је уприличен свечани програм. Након химне Боже правде, коју је извела Сара Баковић и читања имена палих бораца, присутнима се обратио председник општине Пријепоље Драго Попадић који је подсетио на страдања нашег народа током бомбардовања 1999. године и у ратним сукобима 90 -их година.
Ово место није само споменик од камена. Ово је место сећања, место туге, али и место поноса. Поноса на људе који су у тешким временима показали храброст, част и спремност да бране своју земљу и свој народ од многоструко јачег непријатеља. На територији општине Пријепоље више од 250 бораца остварило је право на национално признање у складу са законом. То није мали број, али смо свесни да има још оних који су у тешким временима помогли на различите начине, када је сваки вид подршке био од непроцењивог значаја. И њима данас дугујемо захвалност – истакао је између осталог у свом обраћању Драго Попадић.
На спомен обележју, подигнутом 2003. године у част Пријепољаца који су своје животе дали за слободу, венце и цвеће положили су представници локалне самоуправе, делегације Војске Србије и удружења бораца, породице настрадалих и други представници друштвеног и политичког живота Пријепоља.
